Klimatske promene već ozbiljno ugrožavaju zdravlje ljudi širom sveta, a nedovoljna reakcija vlada dovodi do miliona izbegljivih smrti svake godine, pokazuje novo međunarodno istraživanje objavljeno u časopisu The Lancet.
Istraživanje The Lancet Countdown, koje svake godine prati uticaj klimatskih promena na zdravlje, upozorava da su šanse za „pravednu klimatsku tranziciju“ i dalje prisutne — ali u velikoj meri neiskorišćene.
Prema rezultatima studije, između 2012. i 2021. godine prosečno je 546.000 ljudi godišnje umrlo od posledica izloženosti ekstremnim vrućinama, što je ogromno povećanje u odnosu na 1990-e. Toksični dimovi iz šumskih požara odneli su rekordnih 154.000 života samo tokom prošle godine.
U izveštaju se poziva na veća ulaganja u obnovljive izvore energije, infrastrukturu otpornu na klimatske promene i bolje planiranje zdravstvenih sistema.
Autori su posebno kritikovali politike koje usporavaju globalni napredak, uključujući odluku bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa da povuče SAD iz međunarodnih klimatskih programa.
„Preokretanje ovih štetnih politika i sprovođenje stvarnih klimatskih akcija sada je ključno za zaštitu zdravlja i opstanka ljudi“, navodi se u izveštaju.
Godina 2024. bila je najtoplija zabeležena do sada, s prosečnom globalnom temperaturom koja je prvi put prešla prag od 1,5 °C iznad predindustrijskog nivoa. Posledice su sve očiglednije: toplotni talasi, suše, poplave i drugi ekstremni vremenski događaji sve češće ugrožavaju živote i ekosisteme.
Zagađivači budžeta – Rusija, Japan, Iran, Nemačka…
Prema podacima istraživanja, zagađenje vazduha izazvano sagorevanjem fosilnih goriva uzrokovalo je više od 2,5 miliona smrti u 2022. godini. U isto vreme, vlade širom sveta su u 2023. izdvojile više od 950 milijardi dolara za subvencije fosilnim gorivima. Najveći „zagađivači budžeta“ bili su Rusija, Iran, Japan, Nemačka, Saudijska Arabija i Kina.
Iako je to manje u odnosu na rekordnih 1,4 triliona dolara iz 2022. godine, kada su evropske države pokušavale da ublaže posledice energetske krize posle ruske invazije na Ukrajinu, autori upozoravaju da su takve mere kratkovide i kontraproduktivne.
U zaključku, istraživači optužuju korporacije i političke lidere za „nazadovanje u klimatskim obavezama“, dok ističu lokalne zajednice i organizacije građana kao one koje trenutno pokazuju najviše stvarnog liderstva u borbi protiv klimatskih promena.
