U časopisu “Nature Water” se pojavila nova studija koja ukazuje na nešto što verovatno možemo videti u svakodnevici, posebno ako se bavimo poljoprivredom.
Članak je pod nazivom “Povećana aridifikacija zahteva hitna globalna rešenja za adaptaciju i političku akciju”, predvodila ga je profesorka Narcisa Prikop sa Univerziteta u Misisipiju, u saradnji sa timom međunarodnih naučnika.
Aridifikacija jeste trend sušenja, sada utiče na 2,3 milijarde ljudi i 40% Zemljine površine, sa ozbiljnim implikacijama za poljoprivredu i sisteme vodosnabdevanja.
“Univerzitet u Misisipiju predvodi u rešavanju globalnih izazova kroz istraživanje koje donosi stvarni uticaj. Rad dr Prikop je primer kako naši naučnici povezuju međunarodnu nauku sa praktičnim rešenjima koja oblikuju politike i prakse za jačanje otpornosti širom sveta”, rekla je Džuli Džordan, potpredsednica za istraživanje i ekonomski razvoj.
Inače, ovo istraživanje je predstavljeno i na Konvenciji Ujedinjenih nacija za borbu protiv desertifikacije. Tamo su Prikop i njen tim pomogli da se informišu međunarodne strategije za rešavanje rastućeg rizika od dugoročnog sušenja — ne samo privremenih suša, već i trajnog smanjenja dostupnosti vode.
“Kada naša zemljišta presuše, nije samo poljoprivrednicima teško. Voda postaje teža za upravljanje, ekosistemi se stresiraju, a ruralne zajednice—koje su već na ivici—suočavaju se sa još većim izazovima“, rekla je Prikop.
Kakva je aridifikacija u Srbiji?
Manja nego u nekim drugim državama, ali poljoprivrednici u našoj zemlji se suočavaju sa dugim sušama koje su iz godine u godinu sve veći problem. Izvori voda se brže iscrpe nego što se obnavljaju, smanjenje padavina i klimatske promene utiču na rečne tokove, a povećana temperatura izaziva poremećaje u ekosistemima.
