Često se kaže da su zemlje oko Persijskog zaliva istovremeno i blagoslovene i proklete ogromnim rezervama nafte i gasa. Razlog za to leži duboko u geološkoj prošlosti planete — milionima godina unazad.
Danas, ovaj region predstavlja jedno od najvažnijih energetskih žarišta na svetu, a njegova bogatstva su bez premca.
Kako je sve počelo?
Ljudi su znali za prisustvo nafte mnogo pre nego što je sam zaliv nastao, nakon poslednjeg ledenog doba pre oko 14.000 do 6.000 godina.
Prirodna “curenja” nafte bila su česta, pa su drevne civilizacije koristile bitumen za:
- građevinu (kao malter)
- hidroizolaciju čamaca
Prvo moderno otkriće nafte dogodilo se 1908. godine u Iranu, a već sredinom 20. veka postalo je jasno da nijedan region na Zemlji ne može da parira Persijskom zalivu.
Sudar kontinenata – ključ cele priče
Ono što ovaj region čini posebnim jeste sudar dve velike tektonske ploče:
- Arabijska ploča
- Evroazijska ploča
Ovaj sudar traje oko 35 miliona godina i stvorio je idealne uslove za formiranje nafte i gasa.
Na iranskoj strani nalaze se Zagros planine, ogromni naborani sistemi stena koji “zarobljavaju” naftu.
Na suprotnoj strani, u Saudijskoj Arabiji i okolini, nastale su ogromne kupolaste strukture koje deluju kao prirodni rezervoari.
Kako nastaje nafta?
Nafta i gas nastaju od ostataka sitnih morskih organizama (planktona) koji su se taložili na dnu mora pre miliona godina.
Pod visokim pritiskom i temperaturom, ovaj organski materijal se pretvara u:
- naftu
- prirodni gas
Za kvalitetno ležište potrebno je najmanje 2% organske materije u stenama — a u Persijskom zalivu taj procenat ide i do 13%.
Drugim rečima: priroda je ovde “prešla igricu”.
Najveća nalazišta na planeti
Region Persijskog zaliva ima preko 30 “supergigantskih” polja — svako sa više od 5 milijardi barela nafte.
Najpoznatija su:
- Gavar – najveće naftno polje na svetu
- South Pars–North Dome – najveće gasno polje na planeti
Bušotine u ovom regionu proizvode čak 2 do 5 puta više nafte dnevno nego one u Severno more ili Rusija.
Zašto baš ovde?
Geolozi izdvajaju tri ključna faktora — i svi su ovde idealni:
- Bogate izvorne stene – puno organskog materijala
- Savršeni uslovi za formiranje – pritisak i temperatura
- Prirodne “zamke” – nabori i kupole koje zadržavaju naftu
Zbog toga se čak:
- oko 50% svetskih rezervi nafte
- i oko 40% gasa
nalazi na samo 3% kopnene površine planete.
Ima li još nafte?
Prema procenama “U.S. Geological Survey“, region i dalje krije ogromne neotkrivene rezerve:
- oko 86 milijardi barela nafte
- 336 triliona kubnih stopa gasa
Takođe, nove tehnologije poput horizontalnog bušenja i frakinga (razvijene u SAD) mogle bi dodatno povećati proizvodnju.
Kombinacija retkih geoloških uslova učinila je Persijski zaliv najbogatijim energetskim regionom na planeti.
Takva koncentracija resursa ne postoji nigde drugde, ni na kopnu ni ispod okeana.
I upravo zato ovaj deo sveta ostaje ključan za globalnu ekonomiju, ali i jedno od najosetljivijih geopolitičkih područja.
