Naučnici i dalje analiziraju podatke koje je prikupio NASA-in svemirski teleskop Kepler, iako je njegova misija završena još 2018. godine. Najnovija studija donosi novo iznenađenje: moguću stenovitu planetu, tek nešto veću od Zemlje, koja kruži oko zvezde slične Suncu, udaljene oko 146 svetlosnih godina.
Planeta HD 137010 b ima orbitalni period sličan Zemljinom, oko jedne godine, i nalazi se blizu spoljašnje ivice nastanjive zone svoje zvezde. To je oblast u kojoj bi, uz odgovarajuću atmosferu, na površini planete mogla da postoji tečna voda.
Ako se potvrdi, ovo bi mogla da bude prva egzoplaneta sa Zemlji sličnim osobinama koji, iz naše perspektive, prelazi ispred diska zvezde nalik Suncu koja je dovoljno bliska i sjajna za detaljna posmatranja.
Detalji: loše vesti o temperaturi
Ipak, postoje i razlozi za oprez. Količina energije koju planeta prima od svoje zvezde iznosi manje od trećine Sunčevog zračenja koje stiže do Zemlje. Iako je zvezda HD 137010 slična Suncu, ona je hladnija i slabije sjajnosti.
To bi moglo značiti da je prosečna temperatura na površini planete oko –68 °C, dok je, poređenja radi, prosečna temperatura na Marsu oko –65 °C.
Još uvek samo kandidat
HD 137010 b zasad ima status kandidata, jer je otkriven samo tokom jednog tranzita, jednog prolaska ispred svoje zvezde, zabeleženog tokom Keplerove produžene misije K2.
Na osnovu trajanja tranzita (oko 10 sati, dok Zemljin tranzit traje oko 13), naučnici su uspeli da procene orbitu planete. Ipak, da bi planeta bila potvrđena, neophodno je da se tranziti ponove i redovno detektuju.
To neće biti lako, jer planete sa orbitama sličnim Zemljinoj prolaze ispred svoje zvezde retko, što ih čini izuzetno teškim za otkrivanje.
Ko stoji iza otkrića?
Studiju pod nazivom „A Cool Earth-sized Planet Candidate Transiting a Tenth Magnitude K-dwarf From K2“ objavio je međunarodni tim naučnika u časopisu The Astrophysical Journal Letters 27. januara 2026. godine.
Tim je predvodio Aleksandar Vener, doktorand astrofizike sa Univerziteta Južni Kvinslend (Australija), danas postdoktorski istraživač na Institutu Maks Plank za astronomiju u Hajdelbergu.
