Zemljina atmosfera možda pomaže ljudima da prežive na Mesecu

Nova istraživanja otkrivaju da površina Meseca možda nije samo hladna, suva i prašnjava. Naprotiv, delovi Zemljine atmosfere milijardama godina završavaju na Mesečevom tlu, stvarajući moguće rezerve materijala koji bi jednog dana mogli biti ključni za ljudsku kolonizaciju Meseca.

Naučnici sa Univerziteta u Ročesteru objavili su u časopisu “Communications Earth & Environment” da Zemljino magnetno polje umesto da nas štiti tako što zadržava čestice atmosfere, zapravo može da ih usmeri ka svemiru. Solarni vetar potom te iste čestice „šalje“ duž linija magnetnog polja sve do Meseca.

Kako Zemljina atmosfera stiže do Meseca?

Dugo se mislilo da je naš magnetni štit prepreka izlasku čestica u svemir. Međutim, novi modeli pokazuju drugačiju sliku:

• Solarni vetar „udara“ u Zemljinu atmosferu.
• Pojedine čestice bivaju izbačene u svemir.
• Zemljine magnetne linije usmeravaju ih poput kosmičkog tunela.
• Deo njih završava na Mesečevom tlu, u takozvanom regolitu.

Pošto Zemlja ima magnetno polje više od 4 milijarde godina, ovaj proces traje neverovatno dugo, i stvara „tragove“ naše atmosfere na površini Meseca.

Šta su otkrile analize uzoraka sa Apola?

Još tokom misija Apolo 70-ih, naučnici su pronašli:

• vodu
• ugljen-dioksid
• helijum
• argon
• azot

Neke od tih materija potiču iz solarnog vetra, ali količina azota bila je prevelika, što je bio prvi nagoveštaj da je deo sadržaja verovatno stigao sa Zemlje.

Ranija istraživanja tvrdila su da je to bilo moguće samo pre nastanka magnetnog polja. Međutim, novi modeli pokazuju da je suprotno: najefikasniji prenos čestica događa se upravo kada je magnetno polje snažno, kao danas.

Zašto je ovo važno za buduće ljude na Mesecu?

Ako je Mesečevo tlo doslovno natopljeno materijama iz Zemljine atmosfere, to znači:

1. Mesec čuva istoriju Zemlje

Regolit je možda poput arhive stare milijarde godina, čuva hemijski zapis o tome kakva je Zemlja nekada bila.

2. Mogući resursi za naseljavanje Meseca

Voda i azot su ključni za:

• proizvodnju goriva
• uzgoj biljaka
• stvaranje vazduha za disanje
• proizvodnju hrane i materijala

Ako se ovi elementi zaista nalaze u većim količinama nego što se mislilo, buduće misije neće morati da nose sve sa sobom sa Zemlje.

3. Bolje razumevanje sudbine planeta poput Marsa

Mars je nekada imao magnetno polje, gušću atmosferu i vodu. Upoređivanjem sa Zemljom i Mesecom, naučnici mogu bolje razumeti kako planete postaju, ili prestaju da budu, pogodne za život.