Zvuči kao naučna fantastika, ali naučnici iz Ujedinjenog Kraljevstva predlažu misiju koja bi iz orbite pravila veštačke pomračenja Sunca – i to ne jednom godišnje kao na Zemlji, već svakog meseca.
Na Nacionalnom astronomskom skupu u Durhamu (NAM 2025), predstavljen je ambiciozni plan za misiju MESOM (Moon-Enabled Sun Occultation Mission), čiji je cilj da proučava unutrašnji sloj Sunčeve atmosfere – takozvanu koronu – koristeći Mesec kao prirodni zaklon.
Dok se korona sa Zemlje može videti samo tokom kratkotrajnih totalnih pomračenja, ova misija bi pomoću male satelitske letelice u specijalnoj orbiti mogla da ponavlja taj efekat svakih 29,6 dana, koliko traje jedan sinodički mesec.
MESOM bi omogućio i do 48 minuta totalnog pomračenja po događaju – što je čak deset puta duže od prosečnog pomračenja vidljivog sa Zemlje. U periodu od dve godine, mogao bi da prikupi podatke ekvivalentne 80 pomračenja Sunca.
“MESOM koristi haotičnu dinamiku sistema Sunce-Zemlja-Mesec da u svemiru rekonstruiše uslove totalnog pomračenja”, kaže dr Nikola Barezi sa Surrey Space Center-a, jedan od vodećih istraživača na projektu.
Zahvaljujući orbiti koja prolazi kroz vrh senke Meseca (umbra), satelit će imati idealnu poziciju za posmatranje korone bliže nego ikada ranije – na manje od 1.02 Sunčevog poluprečnika (oko 710.000 km od centra Sunca). To je 56.000 km bliže nego što omogućava aktuelna evropska misija Proba-3, što predstavlja značajan napredak.
Satelit bi bio opremljen nizom instrumenata:
- Visokorezolucionim koronografom – za snimanje korone (vođa instrumenta: američka mornarička laboratorija),
- Spektrometrom mase – za analizu plazme u koroni (Aberystwyth Univerzitet i UCL),
- Spektropolarimetrom – za proučavanje magnetnog polja Sunca (španski konzorcijum S3PC).
Korona je ključna za razumevanje solarne aktivnosti, poput sunčevih baklji i koronalnih izbačaja mase, koji mogu izazvati ozbiljne probleme u satelitskoj komunikaciji, elektro-mrežama i navigaciji na Zemlji.
Ako bude odobrena kao deo ESA-inog poziva za “F-klasu” misija (manje, brže i jeftinije misije do 205 miliona evra), MESOM bi mogao da poleti već između 2026. i 2028. godine.
Izvor: Royal Astronomical Society / University College London
