Veliki izbačaj plazme sa Sunca mogao bi da utiče na planiranje jedne od najvažnijih svemirskih misija u poslednjih nekoliko decenija. Prema podacima ruskog Instituta za svemirska istraživanja, trenutno je u toku snažna solarna erupcija praćena izbacivanjem koronalne mase.
Ovaj događaj privlači posebnu pažnju jer je za noć između 2. i 3. aprila 2026. planirana misija Artemida II, koja će označiti prvi let ljudi ka Mesecu još od Apollo 17. Tokom te misije, četvoro astronauta napustiće zaštitni omotač Zemljinog magnetnog polja i ući u dublji svemir.
Za razliku od niskih Zemljinih orbita, gde su efekti svemirskog vremena uglavnom ograničeni, u dubljem svemiru letelice mogu biti direktno izložene oblacima solarne plazme. To može predstavljati potencijalni rizik za elektroniku i zdravlje posade.
Ipak, prvi proračuni ukazuju da je verovatnoća da ovaj konkretan oblak pogodi Zemlju relativno mala. Njegov centar je usmeren oko 60 stepeni dalje od naše planete, što znači da su mogući samo slabiji, periferni uticaji.
Naučnici će u narednim danima pažljivo pratiti razvoj situacije, posebno imajući u vidu naznake da bi moglo doći do pojačane solarne aktivnosti tokom cele naredne sedmice. Slična situacija dogodila se i u novembru 2025. godine, kada je zbog solarnih uslova odloženo lansiranje NASA misije ka Marsu.
Iako trenutno nema razloga za ozbiljnu zabrinutost, svemirske agencije će pažljivo procenjivati sve rizike pre donošenja konačne odluke o lansiranju.
