Kada neko pomene prstenove u Sunčevom sistemu, svi odmah pomisle na Saturn — gigantsku planetu okruženu spektakularnim, sjajnim i širokim prstenovima koje je lako videti i kroz amaterski teleskop. Ali, da li ste znali da još tri planete imaju svoje prstenove? Iako nisu tako upadljivi i fotogenični kao Saturnovi, oni ipak postoje — i kriju zanimljive priče.
Prstenovi Saturna — šou Sunčevog sistema
Saturn ima više od sedam glavnih prstenova i stotine manjih. Sastavljeni su od ledenih čestica, od veličine zrna peska do stena većih od kuće. Prstenovi su stari verovatno nekoliko stotina miliona godina i protežu se stotinama hiljada kilometara u širinu, ali su neverovatno tanki — u proseku debljine svega 10 metara!
Jupiter — suptilni i tamni
Jupiter takođe ima prstenove, ali ih je izuzetno teško uočiti jer su tanki i tamni. Otkriveni su tek 1979. godine pomoću svemirske letelice Voyager 1. Sastoje se uglavnom od prašine koju izbacuju njegovi mali meseci kada ih udaraju mikrometeoriti. Jupiterovi prstenovi se najbolje vide u infracrvenom svetlu, a ne u vidljivom spektru.
Uran — tamni i dramatično nagnuti
Uranovi prstenovi su prvi otkriveni sa Zemlje 1977. godine, i to slučajno — kada je planeta prošla ispred zvezde, njena svetlost je na trenutke „treptala“. Do sada je otkriveno 13 prstenova oko Urana. Oni su uskih dimenzija i vrlo tamni, gotovo crni. Uran je specifičan jer rotira „na boku“, pa su i njegovi prstenovi nagnuti u odnosu na ekliptiku.
Neptun — neobični i „isprekidani“
Neptunovi prstenovi su najmlađi članovi ovog prstenastog kluba. Otkriveni su tek 1989. godine zahvaljujući Voyageru 2. Neptun ima pet prstenova, od kojih su neki isprekidani, što je dugo zbunjivalo astronome. Danas znamo da te nepravilnosti uzrokuju mali meseci čuvari, koji gravitaciono „čuvaju“ oblik prstenova i stvaraju gustine i praznine.
Zašto većina ljudi ne zna za ove prstenove?
Jednostavno — nijedan nije upadljiv kao Saturnov. Prstenovi Jupitera, Urana i Neptuna su tanki, tamni i sastoje se od fine prašine ili kamenčića, pa se teško vide čak i sa moćnim teleskopima. Ali zahvaljujući svemirskim misijama i modernim teleskopima, naučnici ih danas mogu detaljno proučavati.
