Svemirski otpad postaje sve veći problem. Ogroman broj lansiranja u poslednjim godinama ostavlja nered u niskoj Zemljinoj orbiti (LEO), od odbačenih delova raketa i pokvarenih satelita, do nefunkcionalnih sistema koji više ne služe ničemu. Ovaj otpad ugrožava satelite koji su ključni za GPS navigaciju, internet, mobilne komunikacije i prognozu vremena. A neki veći komadi mogli bi da padnu nazad na Zemlju – ne baš prijatna misao.
Međutim, postoji i ekološki aspekt problema: kada stari sateliti i rakete sagore pri ulasku u atmosferu, za sobom ostavljaju hemijske tragove koji mogu oštetiti ozonski omotač. Što više šaljemo u svemir – to gore po nas.
Zato naučnici i inženjeri sve više razmišljaju o održivim rešenjima. Umesto da čekamo da se otpad sam „očisti“, možda bi trebalo da već u startu pravimo satelite i druge objekte tako da se prirodno raspadnu – bez traga i bez zagađenja. I tu na scenu stupa – origami.
Papirni avion u svemiru
Zvuči kao šala, ali nije. Istraživači sa Univerziteta u Tokiju, Maksimilijan Bertet i Kodžiro Suzuki, zapitali su se: Šta bi se desilo kada bismo bacili papirni avion sa Međunarodne svemirske stanice? Na visini od oko 400 km i brzinom od 7.800 m/s, kako bi se ponašao? Da li bi izgoreo? Koliko bi izdržao?
Simulacije su pokazale da papirni avion – zahvaljujući načinu na koji je savijen – može da ostane stabilan u orbiti i da se lagano kreće. Tek nakon četiri dana, na visini od oko 120 kilometara, počinje da se prevrće i rotira, a ubrzo zatim, na oko 100 km visine, izgoreva u atmosferi.
Zahvaljujući svojoj maloj masi i površini, papirni avion sagori u potpunosti – bez ikakvog otpada. I baš to je ključ: ako možemo praviti funkcionalne objekte od papira koji ne ostavljaju trag, možda smo našli rešenje za čišći svemir.
Testiranje u ekstremnim uslovima
Istraživači su napravili fizički model papirnog aviona sa aluminijumskim repom i testirali ga u hipersoničnom tunelu u Tokiju. Uslovi su bili ekstremni – brzina sedam puta veća od brzine zvuka. Avion nije eksplodirao niti se raspao – nos mu se savio, a krila su počela da tamne, ali je opstao svih sedam sekundi.
Dovoljno da dokaže da ovakva struktura može da izdrži ulazak u atmosferu – i da pritom potpuno izgori pre nego što stigne do tla.
Četrnaest miliona kilograma otpada orbitira oko Zemlje I preti da napravi ogromnu štetu
Mala ideja – veliki potencijal
Papirni avion možda neće uskoro zameniti satelite, ali ovaj eksperiment otvara vrata ka nečemu važnom: održivom svemirskom inženjeringu. Zamislimo letelice napravljene od biorazgradivih materijala, koje obave svoju misiju i potom bezbedno nestanu, bez zagađenja i rizika po atmosferu.
Mali koraci kao ovaj mogli bi da dovedu do velike promene u načinu na koji razmišljamo o svemirskim misijama. Možda papir ipak ima budućnost – ne samo u učionicama i kancelarijama, već i u orbiti oko Zemlje.
