Odlazak na Mars, priče su tu, iza ćoška.
Valjda da pokažu svoju moć, novac više nije merilo, već naučna dostignuća. Ima li šta da više unosi strah u kosti političkim protivnicima od odlaska na Mars?
Ipak, preterano je govoriti o Marsu kao da je vikendica u Borču podno Boračkog krša i pokraj Boračke reke.
Zašto?
Pokušaću da vam objasnim na praktičnom primeru, znate li koliko je ljudska glava najduže otišla van Zemlje? Najdalje što je čovek ikada otišao od Zemlje bilo je tokom misije Apolo 13, kada su astronauti Džim Lavl, Džek Svajgert i Fred Hejs 1970. godine zbog kvara morali da zaobiđu Mesec po specijalnoj putanji i tako se našli na udaljenosti od oko 400.171 kilometar od Zemlje.
Prosečna udaljenost Zemlja–Mesec je oko 384.400 km.
Pitanje broj 2, koliko je udaljen Mars?
Odgovor na ovo pitanje nije lak, obe planete se kreću, ali hajde da odaberemo trenutak kada je Mars najbliže Zemlji. Dešava se to kada su obe planete na istoj strani Sunca, a najbliže ikada u poslednjih 60.000 godina Mars je bio 2003. godine kada je bio na oko 56 miliona kilometara.
Astronomi su izračunali da će 15. septembar 2035. godine biti trenutak kada Mars bude bio najbliži Zemlji u narednih 15-ak godina, i to baš pomenutih 56 miliona kilometara.
Pa, šta je tih 400.000 kilometara koje smo zadnji put dostigli (zahvaljujući greškama) u odnosu na 56.000.000 kilomatara?
Matematički to nije teško izračunati, nismo ni 1% zgazili do Marsa, već oko 0.7%. Ako je put do Marsa kao čitanje Ane Karenjine koja ima 850 strana, mi smo do sada stigli do šeste strane. Još nismo ni upoznali Anu, a već razmišljamo o kraju romana, tj. koloniji na Crvenoj planeti.
Problemi – najpre tehnologija
Spisak je podugačak, a mi ćemo dodati neke osnovne.
Još uvek nema tehnologije koja bi garantovala bezbedan povratak na Zemlju.
Voda, hrana – sve mora da se ponese.
Koliko košta odlazak na Mars?
NASA procenjuje, ali grubo, da bi moralo da se uloži 500 milijardi dolara, pokušali su, verovali ili ne, Holanđani, Bas Lansdorp se dosetio da napravi organizaciju koja će okupiti investitore koji su morali da sakupe 6 milijardi dolara za kolonizaciju Marsa, a sedam godina kasnije su bankrotirali pošto su primili samo desetine miliona dolara. Inače, pojedini naučnici su ovu misiju “Mars one” nazvali samoubilačkom.
Otišli smo daleko, ali i da je tih 500 milijardi dolara, jedini razlog za odlazak na Mars (gde je, inače, -60 stepeni i gde bi ostali bez kiseonika vrlo brzo i ne bi stigli da pevate “što ja volim ženu zelenu”, samim tim i bez svesti, pa onda i bez života u slučaju da nemate skafander), a to je dokazivanje političke moći, nije dovoljan razlog za trošenje novca koji se može iskoristiti da se spreči glad, žeđ, priroda, u jednom – ova naša zelena planeta koja preti da postane crvena kao taj Mars.
Zato, ne verujte svemu što čujete, mi nećemo gledati taj film, odlazak na Mars se neće desiti.
Izračunajte koliko biste bili teški na Marsu i ostalim planetama!
