Treća interstelarna kometa ikada otkrivena, 3I/ATLAS, otkrivena je 1. jula 2025. godine pomoću sistema ATLAS (Asteroid Terrestrial-impact Last Alert System). Ona trenutno prolazi kroz unutrašnji deo Sunčevog sistema neverovatnom brzinom od oko 220.000 km/h, a najbliži prolaz pored Sunca očekuje se krajem oktobra.
Ova kometa je izazvala veliku pažnju u naučnim krugovima, pa je posmatraju i svemirski teleskop Džejms Veb (JWST), kao i brojne misije poput JUICE, Mars Express i Juno. Ipak, koliko god dragocena bila ta posmatranja, ona ne mogu da odgovore na ključno pitanje – odakle je 3I/ATLAS zapravo došla?
Odgovor možda leži u podacima misije Gaia Evropske svemirske agencije. Naučnici iz Španije i Švedske analizirali su njene podatke kako bi pokušali da rekonstruišu putanju ove komete kroz našu galaksiju. Njihovo istraživanje pokazuje da je kometa imala čak 93 bliska susreta sa zvezdama u poslednjih deset miliona godina, ali da nijedan od njih nije značajno promenio njen kurs. Najjači susret desio se pre oko 72.000 godina sa zvezdom HD 187760, udaljenom 84 svetlosne godine od nas, ali je uticaj bio zanemarljiv.
To znači da je 3I/ATLAS zapravo putovala neometano kroz galaksiju bar četiri miliona godina pre nego što je stigla do našeg Sunčevog sistema. Na osnovu njene putanje i brzine, pretpostavlja se da potiče iz prelazne oblasti između takozvanog tankog i debelog diska Mlečnog puta. Drugim rečima, ovo bi mogao biti veoma star objekat, izbačen iz nekog davno formiranog planetarnog sistema ili čak iz egzootovog Ortovog oblaka.
Njen aktivni kometni rep, koji nastaje isparavanjem leda pri prolasku pored Sunca, pruža nam dragocen uvid u sastav materijala od kojeg je nastala – svojevrsni prirodni uzorak iz udaljenih delova galaksije.
Iako još uvek ne znamo njeno tačno poreklo, 3I/ATLAS nam donosi jedinstvenu priliku da proučavamo interstelarne objekte i njihovu ulogu u evoluciji planetarnih sistema širom Mlečnog puta. Astronomi očekuju da će buduća posmatranja, posebno zahvaljujući novom opservatorijumu Vera Rubin, otkriti sve veći broj ovakvih putnika – možda i do 15 tokom naredne decenije.
Jedno je sigurno – svaki od njih približava nas odgovorima na pitanje kako se materija širi i reciklira u našoj galaksiji.
Foto: International Gemini Observatory/NOIRLab/NSF/AURA/Shadow the Scientist
