Dugo je važila ideja da je Zemlja formirana u „suvom“ delu Sunčevog sistema, unutar takozvane snežne linije – granice iza koje je voda mogla da se kondenzuje i zamrzne u ranom protoplanetarnom disku. Po toj teoriji, voda je naknadno stigla iz spoljašnjih delova sistema, u vidu kometa i asteroida bogatih ledom – ovo je poznato kao hipoteza o kasnom doprinosu (late veneer hypothesis).
Međutim, novo istraživanje objavljeno u časopisu The Astrophysical Journal Letters dovodi tu ideju u pitanje – i sugeriše da je Zemlja zapravo rođena s vodom, i da migracija kometa možda uopšte nije bila potrebna.
Voda iz lokalne magline
Autori studije, predvođeni Lise Boitard-Crépeau sa Univerziteta u Grenoblu, tvrde da je voda postojala na mikroskopskim zrnima prašine još pre formiranja planeta, dok je Sunčev sistem bio tek oblak molekula. Ta voda bila je zaleđena na površini čestica, i kako su se te čestice spajale u stene, asteroide i planete, deo vode ostao je zarobljen unutar njih.
Tradicionalna predstava o snežnoj liniji kao oštroj granici više ne važi – nova saznanja iz kvantne hemije pokazuju da voda ima širok spektar “energija vezivanja”, što znači da ne isparava sve odjednom, niti na tačnoj udaljenosti od Sunca. Umesto jedne linije, postoji čitava zona prelaza u kojoj voda može da opstane – čak i unutar orbite Zemlje.
Koliko vode je moglo da ostane? Dovoljno za okeane
Simulacije istraživača pokazuju da je između 0.04 i 2.5% mase materijala u Zemljinoj orbiti moglo da bude voda zarobljena u prašini. I to je – sasvim dovoljno da objasni ukupnu količinu vode na Zemlji.
Zanimljivo je i to što rezultati studije odgovaraju podacima iz hondrita – drevnih meteorita koji čuvaju hemijski sastav Sunčevog sistema u njegovim ranim fazama. Uz to, Enstatitni hondriti, za koje se veruje da su gradivni materijal Zemlje, imaju sličan odnos izotopa vodonika kao voda na Zemlji.
Šta to znači za poreklo vode – i života?
Ova studija ne dokazuje definitivno da je cela voda na Zemlji lokalnog porekla, ali zateže šrafove na hipotezi o kasnom dopremanju vode sa kometama. Ako se ispostavi da voda nije stigla iz spoljašnjih delova sistema, već je bila tu od samog početka – to menja način na koji gledamo ne samo na nastanak Zemlje, već i na uslove za život drugde u svemiru.
Ako voda može da opstane u “suvim” zonama protoplanetarnog diska, to znači da i druge stene slične Zemlji mogu imati sopstvenu vodu – bez potrebe za vanjskom isporukom.
Zaključak
Nova istraživanja sve više naginju ka ideji da Zemlja nije morala da čeka na vodu – već ju je imala od rođenja. Ako se ova teorija potvrdi dodatnim analizama meteorita i izotopa, hipoteza o kometama kao dostavljačima života mogla bi da padne u drugi plan.
Zemlja možda nije dobila vodu – već se iz nje rodila.
