NASA-ina sonda Parker Solar Probe završila je svoj 25. bliski prolazak pored Sunca 15. septembra, na rekordnoj udaljenosti od svega 6,2 miliona kilometara od njegove površine.
Sonda je 18. septembra poslala signal kontroli misije u Laboratoriji za primenjenu fiziku Univerziteta Džons Hopkins (APL) u Laurelu, Merilend, potvrđujući da svi sistemi rade normalno. Tokom najbližeg prilaska, Parker je bio van komunikacije sa Zemljom i funkcionisao potpuno autonomno.
Ovaj prolazak je ponovo doneo rekorde: brzinu od 687.000 km/h i najbliži prilazak do Sunca, što je ranije postignuto i u decembru 2024, martu 2025. i junu 2025. godine. Sonda će ostati u istoj orbiti i nastaviti da prikuplja podatke, dok NASA planira naredne korake misije za 2026. i kasnije.
Tokom ovog susreta, koji je trajao od 10. do 20. septembra, Parkerovi instrumenti beležili su jedinstvene podatke iz Sunčeve korone – spoljašnje atmosfere Sunca. Prikupljeni podaci omogućiće naučnicima da prouče solarni vetar, baklje i koronine izbačaje mase, posebno sada kada je Sunce u aktivnijoj fazi svog jedanaestogodišnjeg ciklusa.
Prvi naučni podaci sa ovog prolaska očekuju se 23. septembra. Parkerova merenja su ključna za bolje razumevanje „svemirskog vremena“ – pojava koje mogu da ugroze astronaute, satelite, avionski saobraćaj, pa čak i energetske mreže na Zemlji. Bolje razumevanje ovih procesa omogućava sigurnije planiranje budućih misija ka Mesecu i Marsu.
Misija Parker Solar Probe razvijena je u okviru NASA-inog programa Living With a Star, posvećenog proučavanju uticaja Sunca na Zemlju i ljudsko društvo. Za upravljanje misijom zadužen je Goddard Space Flight Center iz Grinbelta, dok je APL bio odgovoran za dizajn, izradu i operacije sonde.
