Tim astronoma objavio je rezultate posmatranja najbližeg zvezdanog sistema našem – Alfa Kentauri A, pomoću svemirskog teleskopa Džejms Veb (JWST). Ova zvezda je Sunčevom sistemu udaljena samo oko 4,37 svetlosnih godina, a sada se pojavio intrigantan kandidat za džinovsku planetu unutar njene nastanjive zone.
Otkrivanje objekta S1
U avgustu 2024. godine, instrument MIRI na JWST-u registrovao je tačkasti izvor svetlosti jačine 3,5 miliJanskija na udaljenosti od 1,5 lučne sekunde od Alfa Kentauri A. Taj izvor, nazvan S1, ima procenjeni efektivni temperaturni opseg od 225–250 K, što odgovara temperaturama u zoni gde bi tečna voda mogla postojati – barem na stenovitim svetovima.
Zanimljivo je da S1 nije uočen u dva kasnija posmatranja, u februaru i aprilu 2025. godine. Ipak, naučnici procenjuju da, ako je S1 isti objekat kao C1, koji je uočen pomoću teleskopa VLT 2019. godine, postoji oko 52% verovatnoće da je planeta prosto “promakla” detekciji zbog svog kretanja po orbiti.
Moguće osobine planete
Kombinovanjem svih podataka, istraživači su izračunali da bi ovaj kandidat mogao da ima:
- Poluprečnik: oko 1–1,1 Jupiterovog
- Masa: 90–150 Zemljinih masa
- Orbita: ekscentričnost oko 0,4, nagib od približno 50° u odnosu na ravan orbite Alfa Kentauri AB sistema
- Period: 2–3 godine
Radi se, dakle, o gasovitoj džinovskoj planeti, ali smeštenoj na razdaljini gde bi teoretski bilo moguće postojanje tečne vode – što otvara mogućnost da bi eventualni meseci oko nje mogli biti nastanjivi.
Revolucionarna preciznost u detekciji prašine
Osim potrage za planetama, JWST je ovom prilikom postavio i nove rekorde u detekciji prašine u blizini drugih zvezda. Otkriveno je da oko Alfa Kentauri A nema značajnih količina egzocodiakalne prašine, i to na nivou više od deset puta osetljivijem od svih prethodnih merenja za bilo koji drugi sistem.
Potrebna su dodatna posmatranja kako bi se potvrdilo da S1 zaista jeste planeta, a ne privremena pojava ili instrumentalni artefakt. Ako se potvrdi, to bi bila prva direktno snimljena džinovska planeta u nastanjivoj zoni najbliže Sunčeve zvezde – što bi ovaj sistem učinilo još privlačnijim metom za buduće misije.
Izvor vesti: arxiv.org, Keith Cowing
