Početkom jula 2025. astronomi su otkrili neobičan objekat koji se velikom brzinom približava Suncu. Nazvan 3I/ATLAS, ovaj misteriozni putnik postao je tek treći potvrđeni međuzvezdani objekat koji smo otkrili – posle ‘Oumuamue (2017) i komete Borisov (2019).
Ali 3I/ATLAS je daleko čudniji od svojih prethodnika.
Brži od svega do sada viđenog
Procene pokazuju da se 3I/ATLAS kreće brzinom od 245.000 km/h, što ga čini najbržim objektom ikada detektovanim u Sunčevom sistemu. Osim toga, mogao bi biti ogroman – čak do 20 kilometara u prečniku, prema ranim procenama.
Još jedna zanimljivost: možda je stariji i od našeg Sunca.
Da li je prirodan – ili veštačkog porekla?
Dok većina naučnika pretpostavlja da je reč o gromadi leda i stena, neki postavljaju smelija pitanja. Poznati (i kontroverzni) profesor sa Harvarda, Avi Loeb, nedavno je objavio rad pod naslovom “Da li je međuzvezdani objekat 3I/ATLAS vanzemaljska tehnologija?” (rad je zasad u fazi preprinta i nije prošao recenziju).
Loeb je već ranije predlagao da bi i ‘Oumuamua mogla biti veštačkog porekla – možda čak i sonda vanzemaljske civilizacije. U slučaju 3I/ATLAS, on ističe da mu orbita neobično blisko prolazi pored Venere, Marsa i Jupitera – što, prema njemu, može ukazivati na namerno planiranu putanju.
I mi smo poslali svoje sonde
Podsetimo: i čovečanstvo je slalo letelice u međuzvezdani prostor. Vojadžer 1 i 2, kao i Pajonir 10 i 11, već su napustili Sunčev sistem. Dakle, ideja da neka druga civilizacija pošalje sličnu sondu – nije nemoguća.
Ali kako bismo znali da li je neki objekat prirodan ili veštački?
Kako prepoznati vanzemaljsku sondu?
Ako bismo želeli da znamo da li je nešto sonda, obratili bismo pažnju na sledeće:
- Prisustvo radio-talasa ili signala
- Manevrisanje objekta ili promena kursa
- Nedostatak prirodnog repa poput onog kod kometa
- Stabilna orbita oko Zemlje – kao da želi da nas proučava
Zasad, 3I/ATLAS ne pokazuje nijednu od ovih karakteristika. Ali to ne znači da ne treba da budemo radoznali.
Ko je Avi Loeb
Avi Loeb je poznati izraelsko-američki astrofizičar i dugogodišnji profesor na Harvardu, gde je vodio Odeljenje za astronomiju. On nije kontroverzan zbog svog naučnog rada u klasičnoj astrofizici – naprotiv, objavio je stotine radova iz oblasti crnih rupa, kosmologije i formiranja galaksija. Kontroverze su nastale zbog njegovih javnih stavova i interpretacija pojedinih svemirskih pojava.
Loeb ne samo da predlaže provokativne hipoteze, već ih i brzo iznosi u javnost, često putem medija, pre nego što se održe naučne recenzije. Naučna zajednica obično preferira suzdržanost dok se dokazi ne provere – zbog čega neki smatraju da Loeb više juri publicitet nego dokaze.
