Zvuči kao scenario iz naučnofantastičnog filma — da je naš ceo svemir zapravo simulacija koju pokreće superračunar neke napredne civilizacije. Međutim, novo istraživanje Univerziteta Britanske Kolumbije (UBC Okanagan) pokazuje da takva ideja nije samo malo verovatna, već — matematički nemoguća.
Tim naučnika koji predvodi dr Mir Faizal, uz saradnike dr Lorensa Krausa, dr Aršida Šabira i dr Frančeska Marina, objavio je rad u časopisu Journal of Holography Applications in Physics u kojem tvrde da stvarnost funkcioniše na način koji nijedan računar ne može simulirati.
„Ako bi univerzum mogao da se simulira, onda bi i unutar te simulacije moglo nastati životno biće koje bi, u teoriji, pokrenulo svoju simulaciju. To bi dovelo do beskonačnog niza simulacija unutar simulacija“, objašnjava dr Faizal. „Ali mi smo sada pokazali da takva ideja može da se naučno testira — i da nije moguća.“
Stvarnost nije algoritam
Savremena fizika već odavno je prevazišla Njutnovu sliku sveta. Posle Ajnštajna i kvantne mehanike, današnje teorije kvantne gravitacije sugerišu da ni prostor ni vreme nisu osnovni – već da nastaju iz nečeg dubljeg: informacije.
Ta informacija, kažu fizičari, postoji u tzv. platonovskom carstvu — apstraktnom matematičkom nivou iz kojeg nastaju prostor i vreme.
Ali upravo tu leži ključni uvid: iako je ta „osnovna stvarnost“ zasnovana na informacijama, ona ne može biti opisana isključivo putem računanja. Naučnici su se pozvali na Godelovu teoremu o nepotpunosti, prema kojoj u svakom logičkom sistemu postoje istine koje se ne mogu dokazati algoritamskim putem.
Drugim rečima, postoje istine koje nijedan računar ne može da izračuna — one zahtevaju nešto što istraživači nazivaju nealgoritamskim razumevanjem.
Zašto simulacija nije moguća
„Svaka simulacija je po prirodi algoritamska – mora da prati unapred definisana pravila,“ objašnjava dr Faizal.
„Ali ako je sama priroda stvarnosti zasnovana na nečemu što prevazilazi algoritme, onda univerzum jednostavno ne može biti simulacija.“
Dr Lorens Kraus, jedan od koautora, dodaje da ovo otkriće menja način na koji razmišljamo o zakonima fizike:
„Fundamentalni zakoni ne mogu biti smešteni u prostor i vreme jer oni sami stvaraju prostor i vreme. Ako realnost ne može biti u potpunosti objašnjena putem računanja, to znači da je stvarnost dublja od bilo kog algoritma.“
