# kosmickiglasnik.rs

> Tvoj digitalni vodič kroz galaksiju


## Posts

- [Sledi borba za Mesec Kine i SAD - Ko će prvi postaviti nuklearni reaktor?](https://kosmickiglasnik.rs/sledi-borba-za-mesec-kine-i-sad-ko-ce-prvi-postaviti-nuklearni-reaktor/): Sjedinjene Američke Države prave veliki iskorak u istraživanju svemira, nakon uspešnog razvoja programa za slanje ljudi na Mesec, sledeći cilj je još ambiciozniji: postavljanje nuklearnih reaktora u orbiti i na površini Meseca do kraja ove decenije. Ovaj plan predvodi NASA u saradnji sa američkim Ministarstvom odbrane i Ministarstvom energetike, dok ključnu strategiju oblikuje Kancelarija za nauku i tehnološku politiku Bele kuće (OSTP). Zašto nuklearna energija u svemiru? Danas se većina svemirskih letelica oslanja na solarne panele. Iako je Sunčeva svetlost stalno prisutna u svemiru, njena upotreba ima ozbiljna ograničenja: Nuklearni reaktori, sa druge strane, koriste proces nuklearne fisije i mogu [&hellip;]
- [Sunce rasparčalo asteroid na komade, Zemlja će proći kroz njegovu prašinu](https://kosmickiglasnik.rs/sunce-rasparcalo-asteroid-na-komade-zemlja-ce-proci-kroz-njegovu-prasinu/): Sunce je rastrglo asteroid na komade, a Zemlja sada prolazi kroz njegovu prašinu – ovo je zaključak nove studije objavljene u martu 2026. godine u The Astrophysical Journal. Naučnik Patrik Šober analizirao je milione posmatranja meteora i otkrio grupu od 282 meteora koji potiču od nedavno raspadnutog nebeskog tela. Ovi tragovi ukazuju na asteroid koji se previše približio Suncu i počeo da se raspada pod uticajem ekstremne toplote. Meteori nastaju kada sitni komadi svemirskog materijala ulete u Zemljinu atmosferu i sagore usled ogromnih brzina, stvarajući svetle tragove na nebu. Veći fragmenti stvaraju spektakularne vatrene kugle, dok oni veličine zrna peska [&hellip;]
- [Spremite se za geomagnetne oluje za vikend](https://kosmickiglasnik.rs/spremite-se-za-geomagnetne-oluje-za-vikend/): Nova geomagnetna uznemirenja očekuju se na Zemlji tokom 18. i 19. aprila, usled uticaja koronalne rupe na Suncu. Prema podacima ruskih naučnih institucija, uključujući Institut za svemirska istraživanja Ruske akademije nauka, pojačan solarni vetar stići će do naše planete tokom vikenda. Ovaj fenomen može izazvati oscilacije u Zemljinom magnetnom polju, poznate kao geomagnetne oluje. Za ljubitelje astronomije i posmatrače polarne svetlosti, ovo je potencijalno dobra vest, jer se mogu očekivati intenzivnije aurore. S druge strane, pojedini ljudi veruju da ovakve promene u „svemirskom vremenu“ mogu uticati na njihovo raspoloženje ili zdravlje, iako naučni dokazi za to nisu jednoznačni. Stručnjaci naglašavaju [&hellip;]
- [Liridi 2026: Kada i kako posmatrati jednu od najstarijih meteorskih kiša](https://kosmickiglasnik.rs/liridi-2026-kada-i-kako-posmatrati-jednu-od-najstarijih-meteorskih-kisa/): Meteorska kiša Liridi, svake godine u aprilu donosi spektakl na noćnom nebu. Reč je o jednoj od najstarijih zabeleženih meteorskih kiša, čija posmatranja datiraju još iz drevne Kine pre više od 2.500 godina. Kada su Liridi 2026? Liridi su aktivni od sredine do kraja aprila, dok se maksimum očekuje oko 22. aprila. Tokom vrhunca, posmatrači mogu videti između 10 i 20 meteora na sat, mada se povremeno dešavaju i iznenadni „naleti“ sa znatno većim brojem meteora. Šta su zapravo Liridi? Ova meteorska kiša nastaje kada Zemlja prolazi kroz trag čestica koje je ostavila kometa C/1861 G1 (Thatcher). Te sitne čestice [&hellip;]
- [Rusi planiraju da pošalju satelit na najopasniji asteroid po Zemlju](https://kosmickiglasnik.rs/rusi-planiraju-da-posalju-satelit-na-najopasniji-asteroid-po-zemlju/): Ruski naučnici razmatraju ambicioznu misiju ka asteroidu Apofis, koji će se približiti Zemlji na proleće 2029. godine. Prema procenama, ovaj objekat će proći na udaljenosti od svega oko 32.000 kilometara, što je bliže od orbite nekih geostacionarnih satelita. Direktor Instituta za nuklearnu fiziku Skobeltsyn Research Institute of Nuclear Physics, Eduard Bus, ističe da je reč o retkoj prilici za detaljno proučavanje jednog velikog asteroida iz neposredne blizine. Plan podrazumeva slanje malih letelica, poput CubeSat satelita, koje bi prišle Apofisu i izvršile njegova merenja. Naučnici razmatraju čak i mogućnost sletanja na njegovu površinu i uzimanja uzoraka tla, što bi predstavljalo značajan [&hellip;]
- [Ruski naučnik: "Prosečan 'marsovac' bi mogao dostići visinu od 210 do 230 cm"](https://kosmickiglasnik.rs/ruski-naucnik-prosecan-marsovac-bi-mogao-dostici-visinu-od-210-do-230-cm/): Život na Marsu mogao bi značajno da promeni izgled budućih kolonista već kroz nekoliko desetina generacija, tvrdi ruski naučnik Vladislav Nikitin. Zbog slabije gravitacije, koja je gotovo tri puta manja nego na Zemlji, ljudsko telo bi se postepeno prilagodilo novim uslovima, pre svega kroz izduživanje kičme i ekstremiteta. To bi dovelo do toga da „Marsovci“ dostižu visinu između 210 i 230 centimetara, što odgovara visini profesionalnih košarkaša. Istovremeno, manjak opterećenja na kosti smanjio bi njihovu gustinu i učinio skelet krhkijim. Srce bi takođe evoluiralo – bilo bi manje i radilo sporije, jer bi mu bilo potrebno manje snage da pumpa [&hellip;]
- [Zašto Persijski zaliv ima najviše nafte i gasa na svetu?](https://kosmickiglasnik.rs/zasto-persijski-zaliv-ima-najvise-nafte-i-gasa-na-svetu/): Često se kaže da su zemlje oko Persijskog zaliva istovremeno i blagoslovene i proklete ogromnim rezervama nafte i gasa. Razlog za to leži duboko u geološkoj prošlosti planete — milionima godina unazad. Danas, ovaj region predstavlja jedno od najvažnijih energetskih žarišta na svetu, a njegova bogatstva su bez premca. Kako je sve počelo? Ljudi su znali za prisustvo nafte mnogo pre nego što je sam zaliv nastao, nakon poslednjeg ledenog doba pre oko 14.000 do 6.000 godina. Prirodna “curenja” nafte bila su česta, pa su drevne civilizacije koristile bitumen za: Prvo moderno otkriće nafte dogodilo se 1908. godine u Iranu, [&hellip;]
- [Roskosmos se hvali pred Putinom, privatni investitor ulaže milijarde u svemirski program!](https://kosmickiglasnik.rs/roskosmos-se-hvali-pred-putinom-privatni-investitor-ulaze-milijarde-u-svemirski-program/): Rusija u ovom trenutku kasni u svemirskim istraživanjima za Sjedinjenim Američkim Državama i Kinom, neko će reći da kasne čak i za Indijom, ali imaju plan da to promene. Privatni investitor uložiće oko 600 milijardi rubalja (približno 6 milijardi evra) u narednih osam godina u zajednički projekat „New Start“ sa Roskosmosom, saopštio je direktor agencije Dmitrij Bakanov. „Ovo je projekat u kojem privatni investitori već ulažu desetine milijardi rubalja, a upravo ove nedelje smo se dogovorili da ukupan obim investicija u narednih osam godina iznosi 600 milijardi rubalja“, rekao je Bakanov na sastanku sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Projekat „New [&hellip;]
- [Artemis II - Fotografije sletanja u okean koje ostavljaju bez daha!](https://kosmickiglasnik.rs/artemis-ii-fotografije-sletanja-u-okean-koje-ostavljaju-bez-daha/): Kako smo vam i preneli, noćas tačno u 2:07 završena je misija Artemis II upadom u Tihi okean u blizini San Dijega, komandant Rid Vajzmen, Viktor Glover, Kristina Koh i Džeremi Hansen su proveli deset dana na putu oko Meseca gde su svedočili nekim neverovatnim prizorima koji običnom čoveku nikada neće biti dostupni. Astronauti su sada na oporavku, a bili su vidno raspoloženi nakon sletanja. Pogledajte u nastavku i neke fotografije samog sletanja i odmah nakon toga… Foto: NASA James Blair NASA/Bill Ingalls
- [Uspešno sletanje u okean - Gotova misija Artemis II!](https://kosmickiglasnik.rs/uspesno-sletanje-u-okean-gotova-misija-artemis-ii/): Završena je misija Artemis II koja je korak bliže povratku čoveka na tlo Meseca. Četvoro astronauta, Rid Vajzmen, Viktor Glover, Kristina Koh i Džeremi Hansen, su deset dana bili van Zemlje, obišli su jednu orbitu oko Meseca, oborili rekord po udaljenosti od Zemlje jedne ljudske posade i danas, 11. aprila 2026. godine, su se vratili na Zemlju. Oko 1:54 su astronauti ušli u atmosferu i izgubili, po planu, komunikaciju sa Hjustonom na šest minuta. U 2:00 je komunikacija ponovo uspostavljena, a prethodno je letelica prošla naopasniji deo ulaska u atmosferu gde je bilo preko 1600 stepeni celzijusa. Komandant Rid Vajzmen [&hellip;]
- [Artemis u završnoj fazi, pilot govori: "O ovome razmišljam od 2023!"](https://kosmickiglasnik.rs/artemis-u-zavrsnoj-fazi-pilot-govori-o-ovome-razmisljam-od-2023/): Dok se posada priprema za spuštanje u okean, pilot misije već godinama razmišlja o tom trenutku. Svemirska letelica će pri ulasku u Zemljinu atmosferu dostići brzinu i do 23.839 milja na sat (38.365 km/h). Toplotni štit, koji će zaštititi posadu od ekstremne toplote prilikom ulaska, može dostići temperature od oko 1.600°C. „Zapravo razmišljam o ulasku još od 3. aprila 2023. godine, kada smo dodeljeni ovoj misiji“, nedavno je rekao pilot Viktor Glover, odgovarajući na pitanje kako se oseća povodom povratka. „Postoji još mnogo slika i priča, a nisam ni počeo da obrađujem sve kroz šta smo prošli. Pred nama su [&hellip;]
- [Artemis II - Ovo je tačan trenutak kada će se astronauti vratiti na Zemlju!](https://kosmickiglasnik.rs/artemis-ii-ovo-je-tacan-trenutak-kada-ce-se-astronauti-vratiti-na-zemlju/): Uskoro se misija Artemis II završava, makar ovaj praktični deo gde je četvoro astronauta u letelici &#8220;Orion&#8221; obišlo jedan krug oko Meseca gde su posmatrali i pomračenje Zemlje, ali i gde su izveli veliki broj eksperimenata, posebno što se tiče zdravlja čoveka u dobokom svemiru. Sada je NASA objavila i tačan trenutak kada će se Rid Vajzmen, Viktor Glover, Kristina Koh i Džeremi Hansen vratiti na planetu Zemlju. Povratak se očekuje u 2:07 u noći između petka i subote po vremenu u Srbiji, upašće u okean u blizini San Dijega. Sam završetak misije je i najkritičniji deo zbog velikih opasnosti [&hellip;]
- [Astronom nema dilemu: "Ovi Amerikanci su kekavi, Artemis je lošiji od Apola"](https://kosmickiglasnik.rs/astronom-nema-dilemu-ovi-amerikanci-su-kekavi-artemis-je-losiji-od-apola/): Hrvatski astronom Korado Korlević se javio da razgovara o misiji Artemida II (Artemis II) za RTL. Jednom rečju, nije oduševljen. Smatra, pre svega, da ova misija nema neku naučnu vrednost jer su astronauti otišli kako bi fotografisali Mesec. &#8220;Pričamo o Mesecu gde su ljudi sleteli i nosili kamenje kući i slikali ga, orbitira oko Meseca. Taj deo apsolutno nema veze s tim da nikad nije viđeno. To u Srednjem veku su mogli reći da je nevidljiva strana Meseca ona koja nije viđena. Nakon letova Apola Mesec je istražen i oni su praktično ponovili čak i lošije nego što je bilo [&hellip;]
- [Uživajte! Najbolje fotografije sa misije Artemis II!](https://kosmickiglasnik.rs/uzivajte-najbolje-fotografije-sa-misije-artemis-ii/): Fantastične fotografije su nam stigle od strane astronauta sa misije Artemis II (Artemida II, za one koji žele prevod), i bilo bi nepravedno ne podeliti ih sa čovečanstvom. Planeta Zemlja izgleda impresivno, a astronauti su po prvi put u istoriji imali priliku da posmatraju pomračenje Zemlje. Neverovatne fotografije, a dodajmo i da će one najbolje, zajedno sa snimcima, doći zajedno sa astronautima u subotu rano ujutru po vremenu na Balkanu. Pogledajte u nastavku neke od fotografija… View this post on Instagram A post shared by Kosmički glasnik (@kosmickiglasnik)
- [Zdravlje astronauta - Odrađeni najbitniji eksperimenti u misiji Artemis II](https://kosmickiglasnik.rs/zdravlje-astronauta-odradeni-najbitniji-eksperimenti-u-misiji-artemis-ii/): Tokom misije Artemis II, posebna pažnja posvećena je eksperimentima koji prate uticaj dubokog svemira na zdravlje astronauta. Kako je istakla Lakiša Hokins, članovi posade beleže promene u organizmu kako bi se bolje razumelo kako svemirsko okruženje utiče na ljudsko telo. Ovi podaci biće ključni za duže boravke na Mesecu i razvoj budućih lunarnih baza. Takođe, prikupljene informacije pomoći će u pripremi još ambicioznijih misija, poput putovanja na Mars. Za razliku od Apolo programa, tokom ove misije se sistematski prikupljaju podaci o zdravlju astronauta, što predstavlja veliki iskorak. Naučnici naglašavaju da se ovakvi podaci ne mogu dobiti u misijama u niskoj [&hellip;]
- [Osam bitnih koraka - Ovako će se završiti misija Artemis II](https://kosmickiglasnik.rs/osam-bitnih-koraka-ovako-ce-se-zavrsiti-misija-artemis-ii/): Misija Artemis II već je ušla u istoriju – astronauti su se udaljili od Zemlje više nego bilo koji ljudi pre njih. Ipak, najrizičniji deo tek sledi: povratak kroz atmosferu i spuštanje u okean. Administrator NASA-e Džered Ajzakmen rekao je da će „lakše disati tek kada kapsula uspešno prođe kroz atmosferu i padobrani se otvore iznad Pacifika“. Evo kako će izgledati poslednji sati i minuti ove istorijske misije: Poslednje korekcije putanje Tokom povratka, svemirski brod Orion izvršiće tri korekcije putanje kako bi pogodio tačnu zonu za spuštanje.Poslednja se dešava oko pet sati pre ulaska u atmosferu. Razdvajanje letelice Neposredno pred [&hellip;]
- [Misija Artemis II sve bliža Zemlji, evo kada se očekuje spuštanje u okean!](https://kosmickiglasnik.rs/misija-artemis-ii-sve-bliza-zemlji-evo-kada-se-ocekuje-spustanje-u-okean/): Posada misije Artemis II trenutno se nalazi na četvorodnevnom putu nazad ka Zemlji, a spuštanje u okean očekuje se u petak u večernjim satima po američkom vremenu. Prema podacima NASA, astronaute danas očekuje naporan dan ispunjen testiranjem sistema i pripremama za povratak. U trenutku poslednjeg očitavanja, letelica se nalazila na oko 211.000 milja (više od 339.000 kilometara) od Zemlje i približno 71.000 milja od Meseca. Posada se trenutno kreće brzinom od oko 1.670 milja na sat (oko 2.700 km/h). Ovi podaci potvrđuju da se misija odvija prema planu, dok se astronauti postepeno približavaju završnoj fazi svog istorijskog putovanja.
- [Astronauti imali poseban zahtev, ovako se zovu dva kratera na Mesecu!](https://kosmickiglasnik.rs/astronauti-imali-poseban-zahtev-ovako-se-zovu-dva-kratera-na-mesecu/): Nedugo nakon što je posada misije Artemis II oborila rekord za najudaljeniju tačku od Zemlje koju su ljudi ikada dostigli, astronauti su uputili posebno emotivan zahtev. Zatražili su da se dva kratera na Mesecu (koji su na udaljenoj strani Meseca) simbolično nazovu imenima koja imaju lično značenje za posadu. Prvi krater dobio je ime „Integrity”, po njihovoj letelici koja ih je dovela do ovog istorijskog trenutka. Drugi krater nazvan je „Kerol”, u čast preminule supruge komandanta Vajzmena, koja je izgubila bitku sa rakom. U kontrolnoj sobi NASA-e odluka je prihvaćena bez zadrške, uz puno razumevanja za simboliku i emociju iza [&hellip;]
- [Artemis II: Noć za istoriju – rekord, pomračenje Sunca i poziv iz Bele kuće](https://kosmickiglasnik.rs/artemis-ii-noc-za-istoriju-rekord-pomracenje-sunca-i-poziv-iz-bele-kuce/): Misija Artemis II donela je jednu od najuzbudljivijih noći u novijoj istoriji svemirskih letova. Posada je uspešno obavila prelet oko Meseca i sada je na putu nazad ka Zemlji, a iza njih je 12 sati koji će se dugo pamtiti. Tokom večeri, astronauti su ispisali novu stranicu istorije. Oko 19 časova po britanskom vremenu oboren je rekord za najudaljenije putovanje ljudi u svemir – nadmašen je rezultat iz misije Apollo 13 iz 1970. godine. Samo sat vremena kasnije, letelica Orion spacecraft započela je prelet oko Meseca, tokom kojeg je posada beležila detaljna posmatranja njegove površine. Ubrzo nakon ponoći usledio je [&hellip;]
- [Danas je ključni dan misije Artemis II - Ovo je plan za astronaute!](https://kosmickiglasnik.rs/danas-je-kljucni-dan-misije-artemis-ii-ovo-je-plan-za-astronaute/): Tokom lunarnog preleta misije Artemis II, astronauti će imati jedinstvenu priliku da detaljno posmatraju površinu Meseca i beleže njegove karakteristike. Fokus će biti na veličini, obliku i boji kratera, padina i različitih geoloških struktura. Iako su misije poput Apolo programa već istraživale dalju stranu Meseca, ovo će biti prvi put da posada ima širi i viši pogled na njegovu površinu. Posebnu pažnju privući će &#8220;Mare Orientale&#8221;, ogroman bazen koji podseća na metu zbog svojih koncentričnih krugova. Ovaj prelet doneće i novi rekord, jer će astronauti biti najudaljeniji ljudi od Zemlje u istoriji. Tokom misije, posada će posmatrati i retku pojavu [&hellip;]
- [Misija Artemis II ušla u Mesečevu gravitaciju](https://kosmickiglasnik.rs/misija-artemis-ii-usla-u-mesecevu-gravitaciju/): Misija Artemis II dostigla je važan trenutak ulaskom u takozvanu „sferu uticaja“ Meseca, gde njegova gravitacija postaje jača od Zemljine. Posada je ovu nevidljivu granicu prešla u ponedeljak ujutru, čime je označen ulazak u neposrednu blizinu našeg prirodnog satelita. Ovo je prvi put posle više od pola veka da su astronauti stigli do ove tačke, nakon misije Apollo 17 iz 1972. godine. Ulazak u ovu zonu predstavlja ključni korak u daljem toku misije i potvrdu da sve teče prema planu. Kako je istakao NASA-in direktor leta Rick Henfling, reč je o „značajnoj prekretnici“ za celu posadu i tim na Zemlji. [&hellip;]
- [Fotografije sa misije Artemis II koje ostavljaju bez daha!](https://kosmickiglasnik.rs/fotografije-sa-misije-artemis-ii-koje-ostavljaju-bez-daha/): Komandant Rid Vajzman, zajedno sa Viktorom Gloverom, Kristinom Koh i Džeremijem Hansenom, nalaze se u letelici Orion i danas je četvrti dan nakon lansiranja i odlaska sa planete Zemlje na krug oko Meseca. Do sada su nam slali i fotografije koje su zaista neverovatne, a prošli su do sada oko tri četvrtine puta do Meseca. Već u ponedeljak, 6. aprila, očekuje se da naprave jednu orbitu. U nastavku pogledajte i nekoliko fantastičnih fotografija sa ove misije. foto: NASA
- [Artemis II izašao iz Zemljine orbite, niko nije otišao dalje zadnjih 50 godina!](https://kosmickiglasnik.rs/artemis-ii-izasao-iz-zemljine-orbite-niko-nije-otisao-dalje-zadnjih-50-godina/): Misija Artemis II protiče prema planu dok letelica Orion napušta Zemljinu orbitu i nastavlja put ka daljoj strani Meseca. Prema rečima zvaničnika NASA, posada je zdrava, a svi sistemi funkcionišu stabilno. Dr Lori Glejz naglašava da je ovo testni let čiji je cilj da se prikupi što više podataka o performansama letelice u realnim uslovima svemira. Menadžer letelice, Hauard Hju, istakao je da je lansiranje proteklo savršeno, dok sistemi za održavanje života rade tačno prema očekivanjima. Članovi posade su se javili iz bestežinskog stanja i podelili prve utiske iz svemira. Astronautkinja Kristina Koh našalila se da je najvažniji deo opreme [&hellip;]
- [Orion uspešno podigao orbitu: sledeći korak – put ka Mesecu](https://kosmickiglasnik.rs/orion-uspesno-podigao-orbitu-sledeci-korak-put-ka-mesecu/): Letelica Orion, u okviru misije Artemis II, uspešno je izvršila još jedan ključni manevar u ranoj fazi leta – tzv. perigee raise burn, kojim je podignuta najniža tačka orbite oko Zemlje. Nakon kratkog odmora, posada je probuđena kako bi nadgledala sisteme tokom ovog važnog manevra. Kontrola misije ih je u 7:06 po istočnoameričkom vremenu probudila pesmom „Sleepyhead“ izvođača Young and Sick. Glavni motor servisnog modula bio je aktivan 43 sekunde, čime je dodatno stabilizovana i precizirana putanja letelice. Ovim potezom Orion – koji posada naziva „Integrity“ – postavljen je u stabilnu visoku orbitu oko Zemlje, savršeno usklađenu sa planiranom putanjom [&hellip;]
- [Koliko zarađuju astronauti?](https://kosmickiglasnik.rs/koliko-zaraduju-astronauti/): Rad u NASA i dalje predstavlja jedan od najprestižnijih, ali i najzahtevnijih poslova na svetu. Kandidati za astronaute moraju ispuniti stroge uslove – između ostalog, potrebna je određena visina (između 157 i 190 cm), kao i diploma iz neke naučne oblasti. Pored toga, posao nosi i realan rizik po život, što ga svrstava među najodgovornije profesije. Ipak, uprkos svemu tome, astronauti ne zarađuju astronomske sume novca. Trenutna plata iznosi oko 152.000 dolara godišnje, što je znatno manje nego što mnogi zamišljaju kada je reč o ovom zanimanju. Motivacija za ovaj posao, očigledno, nije novac, već želja za istraživanjem i pomeranjem [&hellip;]
- [Artemis II - Prve nevolje u orbiti oko Zemlje, astronauti otklonili problem!](https://kosmickiglasnik.rs/artemis-ii-prve-nevolje-u-orbiti-oko-zemlje-astronauti-otklonili-problem/): Posada svemirske letelice Orion, koja je krenula ka Mesecu sa tri američka i jednim kanadskim astronautom, suočila se sa kvarom na jedinom toaletu ubrzo nakon poletanja. Kvar je izazvao signal senzora tokom uspona, što je odmah prijavljeno kontroli misije. U saradnji sa timom u Hjustonu, astronauti su uspeli da otklone problem i vrate sistem u normalno stanje, saopštila je NASA. Nakon rešavanja problema, posada je otišla na odmor, a buđenje je planirano za naredne sate misije. Raketa Space Launch System sa letelicom Orion poletela je iz Kenedijevog svemirskog centra na Floridi. U posadi se nalaze Rid Vajzman, Kristina Koh, Viktor [&hellip;]
- [Artemis II (UŽIVO) - Astronauti u orbiti Zemlje, uskoro "translunarna injekcija"!](https://kosmickiglasnik.rs/artemis-ii-uzivo-astronauti-u-orbiti-zemlje-uskoro-translunarna-injekcija/): Kapsula Orion se sada bezbedno nalazi u Zemljinoj orbiti, gde kontrolni timovi testiraju njene motore, navigaciju i sisteme za održavanje života. Cilj ovih provera je da se potvrdi da sve funkcioniše savršeno pre nego što se letelica uputi u duboki svemir. Ukoliko svi testovi prođu kako treba, planirano je paljenje glavnog motora u trajanju od 5 minuta i 45 sekundi. Taj manevar bi ubrzao letelicu dovoljno da pošalje četiri astronauta ka Mesecu. Sledeći veliki korak misije je upravo taj snažan potisak koji će Orion izbaciti iz Zemljine orbite i usmeriti ka Mesecu. Ipak, astronauti i timovi na Zemlji moraju biti [&hellip;]
- [BLOG - Ljudska posada krenula ka Mesecu!](https://kosmickiglasnik.rs/blog-ljudska-posada-nocas-krece-ka-mesecu/): Artemis II, odnosno Artemida II, noćas je poleteo sa Kenedijevog svemirskog centra u Floridi, a u nastavku možete pratiti uživo dešavanja sa lica mesta. Četvoro astronauta je krenulo na put oko Meseca (neće biti sletanja), i misija bi trebalo da traje desetak dana. Misija bi mogla da obori rekord i kao najdalja koja je ikada bila od planete Zemlje sa ljudskom posadom. Poleteli su oko 00:35, a u nastavku čitajte kako je tekao razvoj situacije. Vreme u blogu je po vremenu u Srbiji. BLOG 9:15 &#8211; U toku dana se očekuje translunarna injekcija koja će usmeriti posadu u kapsuli Orion [&hellip;]
- [NASA: Svi uslovi ispunjeni za poletanje ka Mesecu!](https://kosmickiglasnik.rs/nasa-svi-uslovi-ispunjeni-za-poletanje-ka-mesecu/): NASA planira da lansira misiju Artemida II u sredu, 1. aprila, čime će započeti novo poglavlje u istraživanju Meseca. Lansirni prozor otvara se u 23:24 po GMT vremenu (2. aprila u 2:24 po vremenu u Srbiji), dok su rezervni termini predviđeni do 6. aprila u slučaju odlaganja. Ova misija predstavlja prvi let sa ljudskom posadom u okviru Artemis programa i trajaće oko 10 dana. Posadu čine Rid Vajzman, Viktor Glover, Kristina Koh i Džeremi Hansen iz Kanadske svemirske agencije. Astronauti će leteti u letelici Orion spacecraft, koja neće ući u orbitu oko Meseca, već će obići njegovu dalju stranu i [&hellip;]
- [Solarna baklja preti da odloži misiju Artemida II](https://kosmickiglasnik.rs/solarna-baklja-preti-da-odlozi-misiju-artemida-ii/): Veliki izbačaj plazme sa Sunca mogao bi da utiče na planiranje jedne od najvažnijih svemirskih misija u poslednjih nekoliko decenija. Prema podacima ruskog Instituta za svemirska istraživanja, trenutno je u toku snažna solarna erupcija praćena izbacivanjem koronalne mase. Ovaj događaj privlači posebnu pažnju jer je za noć između 2. i 3. aprila 2026. planirana misija Artemida II, koja će označiti prvi let ljudi ka Mesecu još od Apollo 17. Tokom te misije, četvoro astronauta napustiće zaštitni omotač Zemljinog magnetnog polja i ući u dublji svemir. Za razliku od niskih Zemljinih orbita, gde su efekti svemirskog vremena uglavnom ograničeni, u dubljem [&hellip;]
- [Meteori iznad SAD nikad češća pojava, evo kako to objašnjava NASA!](https://kosmickiglasnik.rs/meteori-iznad-sad-nikad-cesca-pojava-evo-kako-to-objasnjava-nasa/): U periodu od samo nedelju dana zabeleženo je nekoliko upečatljivih pojava: Više od 200 svedoka prijavilo je ovaj poslednji događaj. Nema meteorske kiše – svi meteori su nepovezani Iako deluje kao da postoji neki obrazac, NASA naglašava: Drugim rečima, reč je o potpuno slučajnim ulascima svemirskih tela u Zemljinu atmosferu. Koliko su ovakvi događaji zapravo česti? Prema podacima American Meteor Society: Dakle, ništa neobično se zapravo ne dešava, samo ih sada više primećujemo. Zašto ih danas viđamo češće nego ranije? Ključni razlog nije povećan broj meteora, već tehnologija: „Sada ih jednostavno vidimo“, objašnjava astronom Karl Hergenroter iz Američkog meteorološkog društva. [&hellip;]
- [Klimatske promene nikad izraženije - U SAD temperaturni rekordi!](https://kosmickiglasnik.rs/klimatske-promene-nikad-izrazenije-u-sad-temperaturni-rekordi/): Sjedinjene Američke Države suočavaju se sa neuobičajenim talasom toplote već u martu, koji obara dosadašnje temperaturne rekorde širom zemlje. U pojedinim delovima država poput Oklahome, Nebraske i Teksasa temperature su i do 11 stepeni Celzijusa više od proseka za ovaj period godine. Na zapadu zemlje, posebno u državama kao što su Kalifornija i Arizona, dnevne temperature prelaze 38°C, što je i do 17 stepeni više od uobičajenih martovskih vrednosti. Prema analizi organizacije World Weather Attribution, ovako ekstremni toplotni talasi bili bi „gotovo nemogući“ bez uticaja klimatskih promena. Sagorevanje fosilnih goriva poput nafte, gasa i uglja povećava koncentraciju ugljen-dioksida u atmosferi, [&hellip;]
- [Rusija zabrinuta američkim planovima militarizacije kosmosa](https://kosmickiglasnik.rs/rusija-zabrinuta-americkim-planovima-militarizacije-kosmosa/): Zvanična predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Marija Zaharova, izrazila je zabrinutost zbog američkih planova za jačanje vojnog prisustva u kosmosu. Prema njenim rečima, politika SAD u oblasti kosmičke bezbednosti sve više poprima agresivan karakter, s ciljem “apsolutne i neosporne dominacije” u svemiru. Zaharova je upozorila da realizacija ovakvih planova može dovesti do trke u naoružanju u kosmosu i ugroziti globalnu sigurnost. Ona je dodala da Sjedinjene Države ignorišu činjenicu da bi svaki oružani sukob na orbiti imao katastrofalne posledice po sve države i buduće istraživanje kosmosa. &#8220;Očigledno je da takve akcije ne bi smele ostati bez reakcije međunarodne zajednice”, istakla [&hellip;]
- [Astronomski događaj - Večeras je ples Venere i Meseca](https://kosmickiglasnik.rs/astronomski-dogadaj-veceras-je-ples-venere-i-meseca/): Zanimljiv astronomski događaj je večeras nakon zalaska Sunca. Pored toga što je danas prolećna ravnodnevica i početak proleća na severnoj hemisferi Zemlje, danas ćemo imati priliku i da vidimo jedan večernji ples nama dva veoma svetla objekta na nebu. Mesec, kao najvidljiviji, i Venera, biće gledano sa Zemlje veoma blizu jedno drugom i trebalo bi da se pojave oko 18:05, ali se neće predugo zadržati na nebu i svega malo kraće od sat i po vremena ćete imati priliku da posmatrate ovaj astronomski događaj. Golom okom možete videti i Veneru i Mesec, pa prava je prilika i da pokažete svoje [&hellip;]
- [Astronauti u karantinu - Sve spremno za misiju Artemida II ka Mesecu!](https://kosmickiglasnik.rs/astronauti-u-karantinu-sve-spremno-za-misiju-artemida-ii-ka-mesecu/): Misija Artemida II ponovo je u fokusu nakon što je raketa Space Launch System (SLS) vraćena na lansirnu rampu u Kenedijevom svemirskom centru. Transport je trajao oko 12 sati zbog sporog kretanja specijalnog transportera i nepovoljnih vremenskih uslova. Lansiranje je sada planirano za 1. april, uz rezervni prozor do 6. aprila. Reč je o istorijskoj misiji jer će prvi put astronauti leteti SLS raketom i kapsulom Orion. Posadu čine Rid Vajzmen, Viktor Glover, Kristina Koh i Džeremi Hansen. Njihov zadatak je devetodnevni let oko Meseca i povratak na Zemlju bez ulaska u orbitu. Misija je već više puta odlagana zbog [&hellip;]
- [Rusi planiraju nuklearnu elektranu na Mesecu sredinom sledeće decenije](https://kosmickiglasnik.rs/rusi-planiraju-nuklearnu-elektranu-na-mesecu-sredinom-sledece-decenije/): Rusija planira da do sredine 2030-ih na Mesec dostavi nuklearnu elektranu snage najmanje 5 kW, sa radnim vekom do 10 godina. O tome je govorio generalni direktor Rosatoma Aleksej Lihachev na seminaru Ministarstva energetike Rusije „Elektroenergetika – osnova razvoja zemlje“. Prema njegovim rečima, već u 2030-ih godina biće započeto premeštanje neophodnih komponenti za stanicu na Mesec. Ranije je direktor Kurčatovog instituta Mihail Kovalčuk izjavio da naučni centar, zajedno sa Rosatomom i Ruskom akademijom nauka, razvija bezelektrodne plazma raketne motore za buduće kosmičke letelice, uključujući misije na Mesec i Mars. Kovalčuk je naglasio da ove tehnologije omogućavaju ne samo dostavljanje energetskih [&hellip;]
- [Sutra je ravnodnevica - Dan kada obdanica i noć NISU jednaki](https://kosmickiglasnik.rs/sutra-je-ravnodnevica-dan-kada-obdanica-i-noc-nisu-jednaki/): Prolećna ravnodnevica označava trenutak kada na severnoj Zemljinoj hemisferi počinje proleće. Ona se obično događa 20. ili 21. marta i predstavlja jedan od ključnih astronomskih trenutaka u toku godine. Ali iako njen naziv sugeriše da su tada dan i noć jednaki, stvarnost je malo složenija i zanimljivija. Šta se zapravo dešava tokom ravnodnevice? Ravnodnevica nastaje u trenutku kada je Zemljina osa nagnuta tako da ni severna ni južna hemisfera nisu okrenute ka Suncu. Drugim rečima, Sunce se tada nalazi tačno iznad Zemljinog ekvatora. To znači da se granica između dana i noći, takozvani terminator, proteže gotovo savršeno od severnog do [&hellip;]
- [Snažna eksplozija iznad SAD: Meteorit se raspao nad Ohajom](https://kosmickiglasnik.rs/snazna-eksplozija-iznad-sad-meteorit-se-raspao-nad-ohajom/): Veliki meteorit eksplodirao je iznad američke savezne države Ohio, oslobađajući energiju ekvivalentnu oko 250 tona TNT-a, saopštila je NASA. Prema rečima stručnjaka iz NASA-e, telo se raspalo u atmosferi na brojne fragmente koji su potom pali ka tlu. Procene pokazuju da je meteorit imao masu od oko 7 tona i prečnik blizu 1,8 metara. Kretao se brzinom od približno 72.000 km/h pre nego što je izgoreo i eksplodirao visoko iznad Zemlje. Ovaj spektakularan događaj bio je vidljiv i iz drugih američkih država, uključujući Viskonsin i Merilend, uprkos dnevnoj svetlosti. Nakon ulaska u atmosferu, telo je prešlo oko 55 kilometara pre [&hellip;]
- [Raketa Artemida 2 se vraća na lansirnu rampu, evo kad je zakazan let ka Mesecu!](https://kosmickiglasnik.rs/raketa-artemida-2-se-vraca-na-lansirnu-rampu-evo-kad-je-zakazan-let-ka-mesecu/): NASA planira da 20. marta ponovo prebaci svoju moćnu raketu Artemida 2 na lansirnu rampu, nakon kratkog zadržavanja zbog tehničkih radova. Iako je prvobitni plan bio da se raketa prebaci 19. marta, došlo je do jednodnevnog pomeranja zbog zamene jednog električnog sistema. Dobra vest je da ovo kašnjenje ne utiče na planirano lansiranje, koje je i dalje zakazano za period od 1. do 6. aprila. Šta je zapravo Artemida 2? Misija Artemida 2 predstavlja prvi let sa astronautima u okviru novog lunarnog programa nakon više od 50 godina, još od vremena Apolo programa. Astronauti koji će leteti su: Oni će [&hellip;]
- [Kometa 3I Atlas juče bila najbliže Jupiteru](https://kosmickiglasnik.rs/kometa-3i-atlas-juce-bila-najblize-jupiteru/): Međuzvezdana kometa 3I/ATLAS 16. marta prošla je na minimalnoj udaljenosti od planete Jupiter, što predstavlja jedan od ključnih događaja u njenom prolasku kroz Sunčev sistem. Prema podacima koje je objavila Ruska akademija nauka, kometa se u 13:20 po srednjeevropskom vremenu približila gasnom gigantu na oko 53,6 miliona kilometara. Iako ova distanca deluje ogromno u svakodnevnim okvirima, u astronomskim razmerama smatra se relativno bliskim susretom. Brzina kretanja ovog međuzvezdanog objekta prelazi 65 kilometara u sekundi, što dodatno naglašava njegovu neobičnu prirodu i poreklo van Sunčevog sistema. Naučnici ističu da će kometa ostati unutar granica sistema, koje se okvirno vezuju za Oortov [&hellip;]
- [Struka upozorava: Maskova letelica bi mogla da se prevrne na Mesecu!](https://kosmickiglasnik.rs/struka-upozorava-maskova-letelica-bi-mogla-da-se-prevrne-na-mesecu/): Kancelarija generalnog inspektora NASA Office of Inspector General objavila je izveštaj o upravljanju ugovorima za sistem sletanja ljudi na Mesec (HLS) u okviru programa Artemida. Ugovori su dodeljeni kompanijama SpaceX i Blue Origin, čije letelice treba da prevezu astronaute sa orbitera na površinu Meseca. Iako je NASA pohvaljena zbog načina upravljanja projektom, izveštaj ukazuje i na određene tehničke rizike. Posebno se ističe visina letelice Starship, koja je visoka oko 171 stopu (više od 50 metara), što je znatno više od lunarnog modula iz misija Apollo program. Velika visina može povećati rizik od prevrtanja pri sletanju na neravan teren južnog pola [&hellip;]
- [Naučnici otkrili zašto gejziri izbijaju samo na jednom Saturnovom mesecu](https://kosmickiglasnik.rs/naucnici-otkrili-zasto-gejziri-izbijaju-samo-na-jednom-saturnovom-mesecu/): Naučnici iz Rusije predložili su novo objašnjenje za jednu od zanimljivijih misterija Sunčevog sistema – zašto snažni gejziri izbijaju samo na Saturnovom mesecu Enkelad, a ne i na drugim ledenim svetovima sa podzemnim okeanima. Istraživači sa Perm National Research Polytechnic University i Institute of Continuous Media Mechanics razvili su matematički model koji pokazuje da su gejziri posledica posebnog načina cirkulacije vode u okeanu skrivenom ispod ledene kore ovog satelita. Podledeni okeani nisu retkost Astronomi već znaju da nekoliko ledenih meseca u Sunčevom sistemu skriva okeane ispod debelog sloja leda. Među njima su: Ovi okeani ostaju tečni zahvaljujući gravitacionom zagrevanju koje [&hellip;]
- [Jezera na Aljasci će se učetvorostručiti!](https://kosmickiglasnik.rs/jezera-na-aljasci-ce-se-ucetvorostruciti/): Glacijalna jezera na Aljasci brzo rastu i mogla bi u budućnosti da postanu čak četiri puta veća nego danas, pokazuje nova studija objavljena u časopisu PNAS. Naučnici su utvrdili da su ova jezera između 2018. i 2024. godine porasla za više od 150 kvadratnih kilometara. Razlog za to je povlačenje glečera usled zagrevanja klime. Dok se kreću niz padinu, glečeri svojim ogromnim pritiskom izdubljuju duboke udubine u steni, poznate kao „overdeepening“. Kada se led povuče, te ogromne „posude“ brzo se pune otopljenom vodom i pretvaraju u nova jezera. Tim naučnika predvođen Danijelom Mekgratnom sa Državnog univerziteta Kolorado koristio je satelitske [&hellip;]
- [Rusija planira nove misije na Veneru i Mesec](https://kosmickiglasnik.rs/rusija-planira-nove-misije-na-veneru-i-mesec/): Rusija planira da u narednim decenijama ponovo pošalje svemirske misije ka Veneri i Mesecu, a upravo će istraživanje Venere imati prioritet. To je izjavio prvi potpredsednik ruske vlade Denis Manturov u intervjuu za ruski časopis Razvedčik. Manturov je rekao da u planovima Roskosmosa i Ruske akademije nauka centralno mesto trenutno zauzimaju istraživačke misije usmerene ka Mesecu i Veneri. „Podsećam da je našoj zemlji još 1970. godine pošlo za rukom da prva u svetu uspešno spusti svemirski aparat na drugu planetu Sunčevog sistema. To je bila upravo Venera. Zato ćemo verovatno nastaviti da se krećemo u tom pravcu“, rekao je Manturov. [&hellip;]
- [NASA satelit težak 600 kilograma večeras ulazi u atmosferu Zemlje](https://kosmickiglasnik.rs/nasa-satelit-tezak-600-kilograma-veceras-ulazi-u-atmosferu-zemlje/): Jedan od NASA satelita koji je skoro 14 godina proveo u orbiti oko Zemlje trebalo bi danas da uđe u atmosferu i sagori prilikom povratka na našu planetu. Reč je o satelitu Van Allen Probe A, teškom oko 600 kilograma, koji je lansiran u avgustu 2012. godine zajedno sa svojim blizancem, Van Allen Probe B. Njihova misija bila je da proučavaju radijacione pojaseve oko Zemlje, poznate kao Van Alenovi pojasevi. Prema proceni američkih Svemirskih snaga, satelit bi trebalo da uđe u atmosferu 10. marta oko 23:45 po univerzalnom vremenu (UTC), uz moguće odstupanje od oko 24 sata. NASA očekuje da [&hellip;]
- [Koliko dugo ljudi mogu bezbedno da borave na Mesecu?](https://kosmickiglasnik.rs/koliko-dugo-ljudi-mogu-bezbedno-da-borave-na-mesecu/): Ljudi bi uz današnje tehnologije mogli bezbedno da borave na Mesecu samo nekoliko nedelja, izjavio je direktor ruske svemirske agencije Roskosmos, Dmitrij Bakanov. U intervjuu za ruski časopis Razvedčik, Bakanov je objasnio da čovečanstvo tek pravi prve korake van Zemlje i da je dugotrajan boravak na drugim nebeskim telima i dalje veliki tehnološki izazov. „Danas smo tek zakoračili na prvu stepenicu izvan naše planete i učimo kako da istražujemo svemir u njenoj blizini. Na Međunarodnoj svemirskoj stanici, koja se nalazi na oko 400 kilometara od Zemlje, ljudi mogu da borave i do godinu dana. Međutim, na Mesecu bi, uz današnje [&hellip;]
- [Mali svemirski dronovi mogli bi uskoro da postanu uobičajeni u orbiti](https://kosmickiglasnik.rs/mali-svemirski-dronovi-mogli-bi-uskoro-da-postanu-uobicajeni-u-orbiti/): Mali bespilotni uređaji mogli bi u budućnosti da imaju važnu ulogu u svemiru, uz tradicionalne satelite. Ovu ideju izneo je predsednik odbora za odbranu ruske Državne dume, Andrej Kartapolov, u razgovoru za rusku agenciju TASS. Prema njegovim rečima, razvoj bespilotnih sistema na Zemlji pokazuje koliko takva tehnologija može biti korisna, pa bi sledeći korak mogao biti njihova šira primena i u svemiru. „Bespilotni sistemi danas postoje u različitim okruženjima – u vazduhu, na moru, pa čak i pod vodom. Sledeći korak je svemir. U suštini, tamo već postoje bespilotne letelice koje nazivamo satelitima, ali u budućnosti bi veliki broj jednostavnih [&hellip;]
- [Meteorit probio krov kuće u Nemačkoj](https://kosmickiglasnik.rs/meteorit-probio-krov-kuce-u-nemackoj/): Stanovnici nemačke savezne pokrajine Rajna-Palatinat u nedelju uveče bili su svedoci neobičnog nebeskog fenomena. Sjajan vatreni trag na nebu, koji su mnogi opisali kao „vatrenu kuglu“, izazvao je veliki broj poziva policiji, a jedan deo svemirskog tela završio je – u krovu kuće. Prema informacijama policije iz Koblenca, oko 19 časova mali meteorit udario je u krov porodične kuće u naselju Guls. Rupa veličine fudbalske lopte Udar je napravio rupu veličine fudbalske lopte na krovu kuće, a fragmenti svemirskog kamena pali su na pod spavaće sobe. Na podu su pronađeni komadi kamenja, pesak i prašina, a meteorit je oštetio i [&hellip;]
- [Kako smo mi zemljani uspeli da promenimo orbitu asteroida](https://kosmickiglasnik.rs/kako-smo-mi-zemljani-uspeli-da-promenimo-orbitu-asteroida/): DART mission je 2022. godine uspešno demonstrirala jednu od najvažnijih metoda planetarne odbrane, namerno skretanje asteroida udarom svemirske letelice. Nova naučna studija sada pokazuje da je efekat bio još veći nego što se ranije mislilo. Istraživanje objavljeno u časopisu Science Advances otkriva da udar letelice nije promenio samo kretanje malog asteroida Dimorfosa oko većeg asteroida Didimosa, već je pomerio i njihovu zajedničku orbitu oko Sunca. Prvi put promenjena putanja nebeskog tela Dimorphos i Didymos čine binarni asteroidni sistem – dva tela koja kruže jedno oko drugog oko zajedničkog centra mase. Kada je svemirska letelica DART u septembru 2022. namerno udarila [&hellip;]
- [Kratkotrajni nebeski spektakl krajem marta - Kometa koju će "pojesti" Sunce!](https://kosmickiglasnik.rs/kratkotrajni-nebeski-spektakl-krajem-marta-kometa-koju-ce-pojesti-sunce/): Kometa C/2026 A1 (MAPS), koja bi 4. aprila 2026. godine mogla da udari u Sunce, mogla bi postati vidljiva golim okom nekoliko dana pre tog događaja. Kako prenosi Laboratorija za solarnu astronomiju Instituta za svemirska istraživanja Ruske akademije nauka i Institut za solarnu-terestričku fiziku, poslednji dani ove komete mogli bi biti posebno spektakularni za posmatrače na Zemlji. Prema proračunima astronoma, kometa će se približiti Suncu na svega nekoliko stotina hiljada kilometara od njegove površine, gde će najverovatnije potpuno ispariti u ekstremnoj temperaturi solarne korone. Naučnici očekuju da će se u poslednja tri do četiri dana pre sudara naglo povećati sjaj [&hellip;]
- [NASA: Asteroid 2024 YR4 neće udariti u Mesec 2032. godine](https://kosmickiglasnik.rs/nasa-asteroid-2024-yr4-nece-udariti-u-mesec-2032-godine/): Asteroid 2024 YR4 neće udariti u Mesec 2032. godine, saopštila je američka svemirska agencija NASA. Najnovija posmatranja teleskopa James Webb pokazala su da će ovaj objekat bezbedno proći pored Meseca na udaljenosti većoj od 20.000 kilometara. Ovaj asteroid je otkriven 2024. godine pomoću jednog od ATLAS teleskopa u Čileu, a od tada astronomi pažljivo prate njegovu orbitu. Procene pokazuju da će se asteroid najviše približiti Zemlji 22. decembra 2032. godine. U prvim analizama NASA je procenjivala rizik od udara u Zemlju na 2,2 odsto, zatim je ta procena kratko porasla na 3,1 odsto, da bi kasnije bila značajno smanjena. Najnoviji [&hellip;]
- [Otkrivena nova kometa, videće se u aprilu i to preko dana?!](https://kosmickiglasnik.rs/otkrivena-nova-kometa-videce-se-u-aprilu-i-to-preko-dana/): Nova kometa pod oznakom C/2026 A1 (MAPS) mogla bi da postane jedno od najzanimljivijih nebeskih iznenađenja ove godine. Otkrivena je 13. januara pomoću daljinski upravljanog teleskopa u pustinji Atakama, a brzo je utvrđeno da pripada porodici Kreucovih “suncoždera” – kometa koje prolaze ekstremno blizu Sunca. Početkom aprila, kometa MAPS proći će na svega oko 120.000 kilometara od Sunčeve površine. Ako preživi taj vatreni susret, mogla bi da zablista na večernjem nebu, a postoji mogućnost da kratko vreme bude vidljiva čak i usred dana. Ipak, mnoge ovakve komete se raspadnu pre ili tokom prolaska pored Sunca. Kreucova porodica potiče od džinovske [&hellip;]
- [Antarktik izgubio površinu leda za dve Šumadije u poslednjih 30 godina](https://kosmickiglasnik.rs/antarktik-izgubio-povrsinu-leda-za-dve-sumadije-u-poslednjih-30-godina/): Nova sveobuhvatna studija, objavljena u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, donosi najdetaljniju mapu pomeranja tzv. uzemljene linije (grounding line) širom Antarktika u poslednje tri decenije. Istraživanje je predvodio tim sa University of California, Irvine, a rezultati pokazuju da je kontinent izgubio 12.820 kvadratnih kilometara uzemljenog leda – površinu približno deset puta veću od šireg Los Anđelesa. Da prevedemo i na srpski, recimo da su u pitanju dve površine Šumadije. Šta je uzemljena linija i zašto je važna? Uzemljena linija je granica na kojoj se ledeni pokrivač, oslonjen na kopno, susreće sa okeanom i počinje da pluta kao [&hellip;]
- [Rusi ubeđeni: "Kinezi će prvi sleteti na Mesec u XXI veku!"](https://kosmickiglasnik.rs/rusi-ubedeni-kinezi-ce-prvi-sleteti-na-mesec-u-xxi-veku/): Čovek bi mogao ponovo kročiti na Mesec pre kraja ove decenije, a prema proceni ruskog akademika Lava Zelenog, prvi astronauti XXI veka koji će to učiniti mogli bi biti kineski tajkonauti. U intervjuu za rusku agenciju TASS, naučni rukovodilac Instituta za kosmička istraživanja Ruske akademije nauka izjavio je da očekuje povratak ljudi na Zemljin prirodni satelit najkasnije do 2030. godine. „Mislim da će se letovi sa ljudskom posadom na Mesec sigurno dogoditi i da ćemo do 2030. godine videti i američke astronaute i kineske tajkonaute na njegovoj površini. Moj lični prognostički osećaj je da će prvi u XXI veku tamo [&hellip;]
- [NASA menja Artemis program: Planirana sletanja na Mesec svake godine od 2028.](https://kosmickiglasnik.rs/nasa-menja-artemis-program-planirana-sletanja-na-mesec-svake-godine-od-2028/): NASA je najavila značajne izmene svog ambicioznog Artemida (Artemis) programa, čiji je cilj povratak astronauta na Mesec prvi put posle više od pola veka. Nova strategija predviđa dodatne misije i dugoročni plan koji uključuje sletanje ljudi na površinu Meseca svake godine, počevši već od 2028. Ova odluka dolazi u trenutku kada se Sjedinjene Države suočavaju sa rastućom konkurencijom, pre svega iz Kine, koja takođe planira slanje astronauta i izgradnju trajnih baza na južnom polu Meseca. Administrator NASA-e, Džared Ajzakman, naglasio je važnost ubrzanja programa: „Moramo da se krećemo brže, eliminišemo kašnjenja i ostvarimo svoje ciljeve. Standardizacija letelica, povećanje broja misija [&hellip;]
- [Sunce se vraća u stanje “depresije”: solarna aktivnost ponovo opada](https://kosmickiglasnik.rs/sunce-se-vraca-u-stanje-depresije-solarna-aktivnost-ponovo-opada/): Solarna aktivnost ponovo pokazuje znake slabljenja, nakon kratkog perioda pojačanih erupcija početkom februara. Prema podacima Laboratorije za solarnu astronomiju Instituta za svemirska istraživanja Ruske akademije nauka (IKI RAN) i Instituta za solarno-terestričku fiziku (ISZF SB RAN), Sunce se postepeno vraća u stanje niske aktivnosti, koje naučnici često neformalno nazivaju „depresijom“. Rekorder u raspadu Posebnu pažnju početkom februara privukao je aktivni region označen kao 4366, koji je postavio rekord XXI veka po broju snažnih solarnih baklji u kratkom vremenskom periodu. Međutim, naučnici sada potvrđuju da se ovaj region nalazi u fazi raspada. To znači da se kompleks sunčevih pega, odgovoran za [&hellip;]
- [Ruski naučnik upozorava: Misija sa ljudskom posadom na Mars liči na „putovanje u jednom pravcu“](https://kosmickiglasnik.rs/ruski-naucnik-upozorava-misija-sa-ljudskom-posadom-na-mars-lici-na-putovanje-u-jednom-pravcu/): Putovanje ljudi na Mars, sa današnjim nivoom tehnologije, i dalje predstavlja izuzetno rizičan poduhvat koji bi se lako mogao pretvoriti u „putovanje bez povratka“, upozorio je ruski naučnik Mihail Kovalčuk, predsednik Nacionalnog istraživačkog centra „Kurčatovski institut“. Govoreći na IV Forumu budućih tehnologija u Moskvi, Kovalčuk je istakao da bi putovanje do Crvene planete trajalo oko 250 dana u jednom smeru. „Do Marsa se leti 250 dana u jednom pravcu. Sa današnjim tehnologijama, ako se nešto pokvari tokom puta, bilo 50. ili 250. dana, to bi praktično značilo kraj misije. U tom smislu, to je putovanje u jednom pravcu“, rekao je [&hellip;]
- [Šest planeta na večernjem nebu 28. februara: Retka prilika za posmatrače iz Srbije](https://kosmickiglasnik.rs/sest-planeta-na-vecernjem-nebu-28-februara-retka-prilika-za-posmatrace-iz-srbije/): Ljubitelji astronomije imaće priliku da 28. februara 2026. godine posmatraju čak šest planeta Sunčevog sistema na večernjem nebu. Četiri planete biće lako vidljive golim okom, dok će za posmatranje pete i šeste biti potrebna optička pomagala. Prema astronomskim efemeridama koje koriste institucije poput NASA i planetarijum softver Stellarium, planete Merkur, Venera, Mars, Jupiter, Saturn i Uran naći će se istovremeno iznad horizonta posle zalaska Sunca. Četiri planete vidljive golim okom Posmatrači iz Srbije moći će relativno lako da uoče sledeće planete: Merkur će takođe biti iznad horizonta, ali zbog svoje blizine Suncu biće vidljiv samo kratko nakon zalaska. Uran, iako [&hellip;]
- [Dramatične promene u višim slojevima atmosfere uzrok su suša i požara u Australiji](https://kosmickiglasnik.rs/dramaticne-promene-u-visim-slojevima-atmosfere-uzrok-su-susa-i-pozara-u-australiji/): Tokom poslednje decenije, južna Australija suočila se sa nizom ekstremnih vremenskih događaja: rekordnim toplotnim talasima, razornim šumskim požarima, dvema velikim sušama i čak iznenadnim poplavama. Iako su ovakvi događaji deo prirodne klimatske varijabilnosti kontinenta, novo istraživanje pokazuje da su današnji ekstremi povezani sa dramatičnim promenama u višim slojevima atmosfere — oko 8 do 10 kilometara iznad površine Zemlje. Naučnici su otkrili da su snažne vazdušne struje poznate kao mlazne struje (jet streams) pomerene znatno južnije nego ranije. Ove struje imaju ključnu ulogu u usmeravanju kišnih sistema. Kako su se pomerile prema polu, kišni frontovi sada zaobilaze južnu Australiju, što je [&hellip;]
- [ESA pokrenula misiju „Ramses“: Evropa kreće u susret asteroidu Apofis](https://kosmickiglasnik.rs/esa-pokrenula-misiju-ramses-evropa-krece-u-susret-asteroidu-apofis/): Dana 10. februara 2026. godine, European Space Agency (ESA) dodelila je značajan ugovor kompaniji OHB Italia za razvoj misije Rapid Apophis Mission for Space Safety – skraćeno Ramses. Lansiranje je planirano za 2028. godinu, a cilj misije je detaljno proučavanje asteroida Apophis pre njegovog bliskog prolaska pored Zemlje u aprilu 2029. Ovo nije samo još jedna svemirska misija – već retka prilika da se iz neposredne blizine prouči asteroid koji će proći na svega oko 32.000 kilometara od Zemlje, bliže nego što se nalazi Mesec. Zašto je Apofis toliko važan? Asteroid Apofis godinama je bio u fokusu naučne javnosti jer [&hellip;]
- [Sunce prvi put posle više od četiri godine bez ijedne pege](https://kosmickiglasnik.rs/sunce-prvi-put-posle-vise-od-cetiri-godine-bez-ijedne-pege/): Sunce je trenutno u izuzetno mirnoj fazi, prvi put posle više od četiri godine na njegovoj površini nije zabeležena nijedna sunčeva pega. Ovu informaciju saopštila je Laboratorija za solarnu astronomiju Instituta za svemirska istraživanja Ruske akademije nauka. Prema navodima naučnika, Sunce sada izgleda kao „idealan disk bez ikakvih karakteristika“, bez ijedne tamne oblasti koje obično ukazuju na magnetsku aktivnost. Šta su sunčeve pege? Sunčeve pege su tamnije i hladnije oblasti na površini Sunca koje nastaju zbog jakih magnetskih polja. One su potpuno prirodan deo ponašanja naše zvezde i često su povezane sa pojavama poput solarnih baklji i izbacivanja koronalne mase. [&hellip;]
- [Šef NASA odjavio i martovsko poletanje na Mesec!](https://kosmickiglasnik.rs/sef-nasa-odjavio-i-martovsko-poletanje-na-mesec/): NASA je odlučila da odloži planirano lansiranje misije Artemida II sa ljudskom posadom na Mesec, koje je bilo predviđeno za mart, nakon što su otkriveni tehnički problemi na raketi Space Launch System (SLS). Ovu informaciju potvrdio je administrator NASA-e Džared Ajzakmen. „Martovski prozor za lansiranje više se neće razmatrati. Razumem da je ovaj razvoj događaja razočaravajući“, napisao je Ajzakmen na društvenoj mreži X. NASA je ranije odlučila da vrati SLS raketu i Orion svemirsku letelicu u montažni objekat radi dodatnih provera. Raketa i kapsula nalazile su se na lansirnoj rampi u Floridi još od 17. januara, ali su tokom noći [&hellip;]
- [Sunce trenutno u neuobičajeno mirnoj fazi – aktivnost pala na nivo 2 od 10](https://kosmickiglasnik.rs/sunce-trenutno-u-neuobicajeno-mirnoj-fazi-aktivnost-pala-na-nivo-2-od-10/): Sunce se trenutno nalazi u jednoj od najmirnijih faza u poslednjih nekoliko meseci, sa indeksom aktivnosti na nivou od približno 2 od 10, saopštila je Laboratorija za solarnu astronomiju Instituta za svemirska istraživanja Ruske akademije nauka, u saradnji sa Institutom za solarnu i zemaljsku fiziku Sibirske podružnice Ruske akademije nauka. Prema njihovim podacima, naučnici trenutno prate dva ključna pitanja. Prvo je da li će indeks solarne aktivnosti pasti na apsolutnu nulu. Da bi se to dogodilo, Sunce ne sme proizvesti čak ni najslabiju solarnu erupciju tokom perioda od najmanje dva dana. Drugo pitanje je da li će Sunce postati potpuno [&hellip;]
- [Snimci pokazuju - Najvažnija močvara Evrope nestaje za 60 godina?](https://kosmickiglasnik.rs/snimci-pokazuju-najvaznija-mocvara-evrope-nestaje-za-60-godina/): Jedan od najvažnijih močvarnih ekosistema u Evropi, Nacionalni park Donjana, mogao bi da izgubi svoje močvare za samo 61 godinu, pokazuje nova studija naučnika sa Univerziteta u Sevilji. Istraživači su koristili napredni algoritam zasnovan na mašinskom učenju kako bi analizirali satelitske snimke i precizno pratili prisustvo površinske vode. Prema pesimističkom scenariju, močvare bi mogle nestati već za 45 godina, dok optimistički scenario predviđa opstanak do 175 godina, u zavisnosti od budućih klimatskih uslova. Park Donjana ima ogroman ekološki značaj jer predstavlja ključno stanište za hiljade ptica iz Evrope i Afrike. Ova močvara služi kao mesto za odmor tokom migracija, razmnožavanje [&hellip;]
- [Rekordno bušenje na Antarktiku otkriva 23 miliona godina klimatske istorije](https://kosmickiglasnik.rs/rekordno-busenje-na-antarktiku-otkriva-23-miliona-godina-klimatske-istorije/): Međunarodni tim naučnika uspeo je da izvuče najduže sedimentno jezgro ikada izbušeno ispod jednog ledenog pokrivača, otkrivajući klimatsku istoriju koja seže čak 23 miliona godina unazad. Bušenje je obavljeno na lokaciji Crary Ice Rise, na ivici Zapadnoantarktičkog ledenog pokrivača, jednog od najosetljivijih regiona na globalno zagrevanje. Naučnici su izvukli jezgro dugo 228 metara, koje se nalazilo ispod čak 523 metra leda. Ovo je ogroman napredak, s obzirom na to da su prethodna bušenja ispod ledenih pokrivača retko prelazila dubinu od 10 metara. Projekat, poznat kao SWAIS2C, uključuje istraživače iz više od 10 zemalja, uključujući stručnjake sa Binghamton University i Victoria [&hellip;]
- [Japan pokušava da napravi veštačku kišu meteora iz svemira – treća sreća?](https://kosmickiglasnik.rs/japan-pokusava-da-napravi-vestacku-kisu-meteora-iz-svemira-treca-sreca/): Japanska kompanija ALE Co., sa sedištem u Tokiju, najavila je da planira da tokom fiskalne 2028. godine pokuša da izvede prvu verifikovanu veštačku kišu meteora. Ako projekat uspe, svet bi mogao da dobije potpuno novu vrstu svemirskog spektakla, ali i novi alat za proučavanje Zemljine atmosfere. Ovo je već treći pokušaj kompanije. Satelit težak 100 kilograma Novi satelit, težak oko 100 kilograma, lansiran je početkom februara i kruži na visini od približno 400 kilometara iznad Zemlje. Plan je da iz orbite oslobađa metalne kuglice prečnika oko jednog centimetra, koje će služiti kao „seme“ budućih meteora. Kada uđu u atmosferu, ove [&hellip;]
- [Ciklon Gezani razorio drugi najveći grad Madagaskara – najmanje 20 poginulih](https://kosmickiglasnik.rs/ciklon-gezani-razorio-drugi-najveci-grad-madagaskara-najmanje-20-poginulih/): Snažan ciklon Gezani pogodio je Madagaskar i usmrtio najmanje 20 ljudi, saopštile su vlasti za upravljanje rizicima i katastrofama. Oluja je u utorak zahvatila istočnu obalu ostrva, udarivši direktno na Toamasinu, drugi najveći grad u zemlji. Vetrovima brzine do 250 kilometara na čas ciklon je rušio kuće, čupao drveće i izazvao ozbiljne poplave. Prema podacima Nacionalne kancelarije za upravljanje rizicima i katastrofama (BNRGC), 15 osoba se vodi kao nestalo, dok je najmanje 33 povređeno. Većina žrtava stradala je nakon urušavanja stambenih objekata. Novi lider zemlje, pukovnik Majkl Randrianirina, izjavio je da je gotovo 75 odsto Toamasine uništeno. On je pozvao [&hellip;]
- ["Potencijalno opasni" asteroid prolazi pored Zemlje 14. februara](https://kosmickiglasnik.rs/potencijalno-opasni-asteroid-prolazi-pored-zemlje-14-februara/): Jedan od najvećih asteroida koji je u poslednjih godinu dana prošao relativno blizu Zemlje proleteće pored naše planete 14. februara, ali razloga za brigu nema. Reč je o asteroidu 162882 (2001 FD58), čija se procenjena veličina kreće između 500 metara i 1 kilometra. Prema podacima ruskih astronomskih institucija, asteroid će proći na udaljenosti od nekoliko miliona kilometara od Zemlje, što je višestruko dalje od udaljenosti Meseca. Zašto se vodi kao „potencijalno opasan“? Svaki objekat koji prođe unutar zone od 7,5 miliona kilometara od Zemlje automatski dobija oznaku potencijalno opasan asteroid (PHA). To ne znači da će udariti u planetu, već [&hellip;]
- [Mask: prvi grad na Mesecu moguć u narednih 10 godina](https://kosmickiglasnik.rs/mask-prvi-grad-na-mesecu-moguc-u-narednih-10-godina/): Osnivač kompanije SpaceX Ilon Mask izjavio je da bi prvi samoodrživi grad na Mesecu mogao biti izgrađen u roku kraćem od deset godina, navodeći da je upravo Mesec trenutno glavni prioritet kompanije. U objavi na mreži X, Mask je naveo da je SpaceX privremeno pomerio fokus sa Marsa na Mesec, jer je lunarna kolonija, prema njegovim rečima, tehnički i logistički ostvariva znatno brže. „SpaceX je prebacio fokus na izgradnju samo-razvijajućeg grada na Mesecu, jer taj cilj potencijalno možemo ostvariti za manje od 10 godina. Za Mars bi bilo potrebno više od 20“, napisao je Mask. Kao ključne prednosti Meseca, Mask [&hellip;]
- [Sunčeva pega 4366 nadomak rekorda aktivnosti u XXI veku](https://kosmickiglasnik.rs/sunceva-pega-4366-nadomak-rekorda-aktivnosti-u-xxi-veku/): Grupa sunčevih pega označena brojem 4366 veoma je blizu obaranja rekorda po broju snažnih solarnih baklji u XXI veku. Da bi postala najaktivnija do sada, potrebno je da proizvede još dve baklje klase M ili X, saopštili su stručnjaci iz Laboratorije za solarnu astronomiju Instituta za kosmička istraživanja (IKI RAN) i Instituta za solarno-zemaljsku fiziku (ISZF SB RAN). Trenutni rekord drži aktivna oblast 3664, ali naučnici ističu da je grupa 4366 bila veoma blizu njenog nadmašivanja. Ipak, kako se navodi u saopštenju, u poslednje vreme aktivnost ove grupe je naglo opala. Sve baklje koje su zabeležene nakon toga poticale su [&hellip;]
- [Rusi se pohvalili - Kosmonauti izveli 176 izlazaka u otvoreni svemir](https://kosmickiglasnik.rs/rusi-se-pohvalili-kosmonauti-izveli-176-izlazaka-u-otvoreni-svemir/): Ruski kosmonauti do sada su izveli ukupno 176 izlazaka u otvoreni svemir, čime čine značajan deo svih aktivnosti te vrste u istoriji svemirskih letova. Kako je saopšteno na Telegram-kanalu Roskosmosa, od tog broja čak 75 izlazaka obavljeno je u okviru ruske programske linije na Međunarodnoj svemirskoj stanici (MSS). Prema navodima ruske svemirske agencije, 171 izlazak izveden je u domaćim, ruskim skafanderima, što dodatno naglašava tehničku samostalnost ruskog svemirskog programa. Na globalnom nivou, u istoriji astronautike do sada je izvedeno 491 izlazak u otvoreni svemir. U tim misijama učestvovali su astronauti i kosmonauti iz 12 zemalja: Rusije (i ranije SSSR-a), Sjedinjenih [&hellip;]
- [NASA odložila misiju Artemis II: problemi tokom generalne probe pomerili let za mart](https://kosmickiglasnik.rs/nasa-odlozila-misiju-artemis-ii-problemi-tokom-generalne-probe-pomerili-let-za-mart/): NASA je odložila lansiranje dugo očekivane lunarne misije Artemis II najmanje do 6. marta, nakon što su tokom generalne probe uočeni tehnički problemi na raketi. Prvobitno planirano februarsko lansiranje sada je zvanično otkazano. Tokom dvodnevne generalne probe, koja simulira sve procedure na dan lansiranja, inženjeri su otkrili curenje tečnog vodonika u centralnom (core) stepenu rakete Space Launch System (SLS). Iako su ekipe uspele da napune raketu gorivom i sprovedu veći deo probe, curenje je postajalo sve izraženije u završnim minutima odbrojavanja. Administrator NASA-e Džared Ajzakman saopštio je odluku o odlaganju u ranim jutarnjim satima u utorak. „Bezbednost je uvek naš [&hellip;]
- [Kometa C/2026 A1 ide pravo ka Suncu: naučnici očekuju potpuno raspadanje](https://kosmickiglasnik.rs/kometa-c-2026-a1-ide-pravo-ka-suncu-naucnici-ocekuju-potpuno-raspadanje/): Kometa C/2026 A1, otkrivena u januaru 2026. godine, suočiće se sa ekstremnim uslovima tokom bliskog prolaska pored Sunca, koji je zakazan za 4. april. Prema procenama astronoma, u tom trenutku kometa će se približiti Suncu na svega 811.500 kilometara, što je izuzetno mala udaljenost u kosmičkim razmerama. Astronom i profesor fizike sa Permskog nacionalnog istraživačkog politehničkog univerziteta, Jevgenij Burmistrov, smatra da su šanse da kometa preživi ovaj prolazak gotovo nepostojeće. Kako navodi, njeno jezgro će biti izloženo toploti, ali i snažnim plimnim silama koje nastaju zbog neujednačenog Sunčevog gravitacionog dejstva na telo komete. „Sunce jače privlači bližu stranu komete nego [&hellip;]
- [Otkriće: Zemlji slična planeta – ali hladnija od Marsa?](https://kosmickiglasnik.rs/otkrice-zemlji-slicna-planeta-ali-hladnija-od-marsa/): Naučnici i dalje analiziraju podatke koje je prikupio NASA-in svemirski teleskop Kepler, iako je njegova misija završena još 2018. godine. Najnovija studija donosi novo iznenađenje: moguću stenovitu planetu, tek nešto veću od Zemlje, koja kruži oko zvezde slične Suncu, udaljene oko 146 svetlosnih godina. Planeta HD 137010 b ima orbitalni period sličan Zemljinom, oko jedne godine, i nalazi se blizu spoljašnje ivice nastanjive zone svoje zvezde. To je oblast u kojoj bi, uz odgovarajuću atmosferu, na površini planete mogla da postoji tečna voda. Ako se potvrdi, ovo bi mogla da bude prva egzoplaneta sa Zemlji sličnim osobinama koji, iz naše [&hellip;]
- [Prepune bolnice zbog zagađenja vazduha širom sveta](https://kosmickiglasnik.rs/prepune-bolnice-zbog-zagadenja-vazduha-sirom-sveta/): Debeli smog koji je nedavno ponovo prekrio delove Indije, uključujući i Nju Delhi, još jednom je pokazao koliko je zagađenje vazduha regionalni, a ne lokalni problem. Iako je indijski Nacionalni program za čist vazduh (NCAP) doneo određene pomake, zagađenje se i dalje ciklično vraća sa ozbiljnim posledicama po zdravlje ljudi. Stručnjaci upozoravaju da izolovane mere, poput privremenog zaustavljanja gradnje ili zabrane starijih vozila, ne mogu doneti trajno rešenje. Vazduh oblikuju industrija, saobraćaj, poljoprivreda, vremenski uslovi i geografija, ali i rascenkane institucije koje često ne sarađuju. Sistem, a ne jedna mera Istraživački tim sa univerziteta u Indiji i Kanadi sproveo je [&hellip;]
- [Džejms Veb pomera granice vidljivog svemira bliže Velikom prasku](https://kosmickiglasnik.rs/dzejms-veb-pomera-granice-vidljivog-svemira-blize-velikom-prasku/): Svemirski teleskop Džejms Veb ponovo je pomerio granice onoga što smatramo vidljivim svemirom. Astronomi su potvrdili postojanje izuzetno sjajne galaksije MoM-z14, koja je postojala svega 280 miliona godina nakon Velikog praska, što je čini jednom od najstarijih ikada potvrđenih. Otkriće dodatno potvrđuje da je rani svemir bio mnogo drugačiji i aktivniji nego što su teorijski modeli predviđali pre lansiranja Veba. „Sa Vebom vidimo dalje nego ikada ranije – i ono što vidimo uopšte ne liči na naša očekivanja. To je istovremeno izazovno i uzbudljivo“, izjavio je Rohan Naidu sa MIT-ovog Kavli instituta, glavni autor rada o galaksiji MoM-z14, koji je [&hellip;]
- [Još jedan zanimljiv događaj - Mesec i Plejade!](https://kosmickiglasnik.rs/jos-jedan-zanimljiv-dogadaj-mesec-i-plejade/): U utorak, 27. januara, gledaćemo još jedan fantastičan događaj na nebu. Mesec, koji će biti devet dana star, će biti, gledano sa Zemlje, u plesu sa &#8220;sedam sestara&#8221;, odnosno sa Plejadama. Teško da ćete iz oblasti sa svetlosnim zagađenjem uspeti da vidite svih sedam sestara, ali svakako će prizor biti odličan za početnike koji žele da nauče nešto o zvezdanim jatima. Plejade i Mesec koji će se naći među njima možete videti od 17:24 pomenutog dana, a pogled treba da vam bude usmeren ka jugoistoku. I M45, kako nazivaju Plejade, i Mesec, biće usedlani u sazvežđu Bika.
- [Plejade – Sedam sestara koje možeš videti golim okom](https://kosmickiglasnik.rs/plejade-sedam-sestara-koje-mozes-videti-golim-okom/): Plejade, poznate i kao M45 ili Sedam sestara, predstavljaju otvoreno zvezdano jato koje se nalazi u sazvežđu Bika (Taurus). To je jedno od najupečatljivijih i najlakše uočljivih zvezdanih jata na noćnom nebu, čak i bez teleskopa. U idealnim uslovima, golim okom se može videti 6 do 7 zvezda, dok teleskop ili dvogled otkrivaju na stotine mladih zvezda smeštenih u relativno malom prostoru. Najlakši način da ih pronađeš: Na Balkanu su Plejade odlično vidljive od oktobra do marta. Plejade su izuzetno mlado zvezdano jato u kosmičkim razmerama. Njihova starost je oko 100 miliona godina, a udaljenost od Zemlje je 440 svetlosnih [&hellip;]
- [Halejeva kometa uopšte nije Halejeva?](https://kosmickiglasnik.rs/halejeva-kometa-uopste-nije-halejeva/): Halejeva kometa, jedno od najpoznatijih nebeskih tela u istoriji astronomije, možda bi trebalo da promeni ime. Nova interdisciplinarna istraživanja ukazuju na to da britanski astronom Edmond Halej nije bio prvi koji je shvatio njenu periodičnost, tu vezu je, prema svemu sudeći, još u 11. veku uočio engleski monah Ejlmer iz Malmsberija. Do ovog zaključka došli su profesor Sajmon Portegis Zvart i istoričar Luis, analizirajući zapise koje je ostavio hroničar iz 12. veka Vilijam od Malmsberija. Iako su ti zapisi poznati već vekovima, tek sada su pravilno protumačeni. Monah koji je povezao dve pojave iste komete Prema novom tumačenju, monah Ejlmer [&hellip;]
- [Munjevito brz oporavak života posle udara asteroida koji je uništio dinosauruse](https://kosmickiglasnik.rs/munjevito-brz-oporavak-zivota-posle-udara-asteroida-koji-je-unistio-dinosauruse/): Udar asteroida koji je pre 66 miliona godina pogodio Zemlju i formirao krater Čikšulub doveo je do masovnog izumiranja koje je izbrisalo dinosauruse i veliki deo tadašnjeg života. Međutim, novo istraživanje pokazuje da je, uprkos razaranju, život uspeo da se oporavi zapanjujuće brzo. Prema studiji koju su predvodili naučnici sa Univerziteta Teksas u Ostinu, a koja je objavljena u naučnom časopisu Geology, nove vrste planktona pojavile su se za manje od 2.000 godina nakon udara, što predstavlja izuzetno brz evolucioni skok, nezabeležen ranije u fosilnom zapisu. „To je neverovatno brzo. Obično govorimo o milionima godina kada pričamo o nastanku novih [&hellip;]
- [Pronađena prva kometa u 2026. godini - Progutaće je Sunce!](https://kosmickiglasnik.rs/pronadena-prva-kometa-u-2026-godini-progutace-je-sunce/): Naučnici su početkom 2026. godine otkrili prvu novu kometu, koja je dobila oznaku C/2026 A1. Prema proračunima astronoma, ovu kometu čeka kratak i dramatičan kraj – za oko 73 dana ona će se srušiti u Sunce i potpuno sagoreti. Informaciju su objavili stručnjaci iz Laboratorije solarne astronomije Instituta za kosmička istraživanja Ruske akademije nauka (IKI RAN) i Instituta za sunčevo-zemaljsku fiziku Sibirske podružnice RAN (ISZF SO RAN). Kako navode naučnici, kometa C/2026 A1 će 4. aprila 2026. godine završiti svoj višemilijardni put kroz Sunčev sistem padom u Sunce. Reč je o telu koje je nastalo još u ranoj fazi formiranja [&hellip;]
- [Saturn i Mesec zajedno na večernjem nebu iznad Srbije](https://kosmickiglasnik.rs/saturn-i-mesec-zajedno-na-vecernjem-nebu-iznad-srbije/): U petak uveče, ljubitelji astronomije u Srbiji imaće lep povod da pogledaju ka nebu – Mesec i Saturn biće vidljivo vrlo blizu jedno drugom. Ova pojava, poznata kao konjunkcija, moći će da se posmatra golim okom, odmah nakon zalaska Sunca, nisko iznad horizonta. Mesec će služiti kao dobar „orijentir“, dok će se Saturn pojaviti kao sjajna tačka u njegovoj blizini već negde oko 17:20. Uz dvogled ili manji teleskop, prizor će biti još upečatljiviji, posebno zbog Saturnovih prstenova. Ako vremenski uslovi budu povoljni, ovo je odlična prilika za kratko večernje posmatranje neba, dostupno i potpunim početnicima.
- [Snažna solarna baklja u januaru 2026: nema razloga za paniku](https://kosmickiglasnik.rs/snazna-solarna-baklja-u-januaru-2026-nema-razloga-za-paniku/): Prva solarna baklja najvišeg energetskog razreda u 2026. godini zabeležena je u večernjim satima 18. januara. Iako je reč o izuzetno snažnom događaju na Suncu, stručnjaci poručuju da nema opasnosti od globalnih poremećaja u radu tehnike na Zemlji. Kako je za rusku agenciju TASS izjavio Petar Južakov, docent-praktičar sa Politehničkog instituta Dalekoistočnog federalnog univerziteta, ovakve pojave danas uglavnom nemaju dramatične posledice po svakodnevni život ljudi. „Na nivou cele planete, čovečanstvo i tehnologija neće osetiti ozbiljne promene. Mogući su manji, lokalni i kratkotrajni problemi – pre svega kod pojedinih satelita koji su direktno izloženi svemirskom zračenju“, naveo je Južakov. Tokom ove [&hellip;]
- [Raketa i letelica za Artemis II stigle na lansirnu rampu](https://kosmickiglasnik.rs/raketa-i-letelica-za-artemis-ii-stigle-na-lansirnu-rampu/): Raketa Space Launch System (SLS) sa svemirskom letelicom Orion, namenjena misiji Artemis II (Artemida II), dopremljena je na lansirnu rampu u Svemirskom centru Kenedi na Floridi, saopštila je NASA. „Naša raketa za misiju Artemis II nalazi se na lansirnoj rampi. SLS raketa i letelica Orion izvučene su iz Vertikalne montažne zgrade i uspešno transportovane do rampe“, navela je američka svemirska agencija. Artemis II biće prva NASA-ina misija sa posadom ka Mesecu još od Apola 17 iz 1972. godine. Četvoročlana posada neće sleteti na površinu, već će obići Mesec i vratiti se na Zemlju. Kako je ranije saopšteno, lansirni prozor za [&hellip;]
- [Poreklo brzih radio-impulsa konačno potvrđeno: dolaze iz dvojnih zvezdanih sistema](https://kosmickiglasnik.rs/poreklo-brzih-radio-impulsa-konacno-potvrdeno-dolaze-iz-dvojnih-zvezdanih-sistema/): Jedan od najvećih misterija savremene astrofizike dobio je čvrstu potvrdu. Naučnici su, zahvaljujući džinovskom kineskom radio-teleskopu FAST, pokazali da brzi radio-impulsi (FRB) mogu nastajati u dvojnim sistemima, parovima gravitaciono vezanih nebeskih objekata. Brzi radio-impulsi su izuzetno kratki, ali neverovatno snažni impulsi radio-talasa. Traju svega nekoliko milisekundi, ali u tom trenutku oslobode količinu energije uporedivu sa ukupnim Sunčevim zračenjem tokom čitave nedelje. Ovi kosmički signali prvi put su otkriveni 2007. godine i od tada važe za jedno od najzagonetnijih pojava u svemiru. Posebnu pažnju privlače ponavljajući FRB-ovi, jer njihova periodična aktivnost već dugo sugeriše da ne nastaju u izolovanim objektima, već [&hellip;]
- [Nova ideja se sprovodi - Sipati hemikalije u okean da bi se spasila planeta?](https://kosmickiglasnik.rs/nova-ideja-se-sprovodi-sipati-hemikalije-u-okean-da-bi-se-spasila-planeta/): Svetski okeani postaju sve kiseliji zbog apsorpcije ugljen-dioksida iz atmosfere, što ozbiljno ugrožava morske ekosisteme i ribarstvo. Kako bi se ovaj problem ublažio, naučnici razmatraju kontroverznu metodu poznatu kao povećanje alkalnosti okeana, svojevrsni „antacid za more“. Ideja je da se dodavanjem alkalnih supstanci poveća pH vrednost okeana i omogući da on upije više ugljen-dioksida iz atmosfere, gde bi taj gas bio vezan hiljadama godina. U eksperimentu u Zalivu Mejna, naučnici su kontrolisano ispumpali natrijum-hidroksid u more kako bi testirali koliko efikasno okean može da povuče CO₂. Rezultati za sada pokazuju da je došlo do razmene ugljen-dioksida između atmosfere i okeana, [&hellip;]
- [Novo istraživanje - Jupiter ima više kiseonika od Sunca](https://kosmickiglasnik.rs/novo-istrazivanje-jupiter-ima-vise-kiseonika-od-sunca/): Spektakularni oblaci neprestano se kovitlaju iznad površine Jupitera. Iako sadrže vodu poput Zemljinih oblaka, oni su toliko gusti da nijedna svemirska letelica do sada nije uspela da precizno izmeri šta se nalazi ispod njih. Ipak, nova studija naučnika sa Univerziteta u Čikagu i NASA-inog Jet Propulsion Laboratory donosi najdetaljniji model Jupiterove atmosfere do sada, pružajući uvid u skrivene slojeve najveće planete Sunčevog sistema. Jedan od ključnih zaključaka istraživanja odnosi se na količinu kiseonika: prema procenama autora, Jupiter sadrži oko 1,5 puta više kiseonika nego Sunce. Ovaj podatak pomaže naučnicima da preciznije rekonstruišu način na koji su planete Sunčevog sistema nastale. [&hellip;]
- [Primer Indije - Zašto ne treba aerosolima hladiti planetu](https://kosmickiglasnik.rs/primer-indije-zasto-ne-treba-aerosolima-hladiti-planetu/): Gusta zimska magla već decenijama predstavlja ozbiljan problem u severnoj Indiji, gde često parališe saobraćaj, utiče na zdravlje i nanosi velike ekonomske gubitke. Novo istraživanje pokazuje da glavni krivac za njeno pojačavanje nisu samo meteorološki uslovi, već i visoka koncentracija aerosola, sitnih čestica zagađenja u vazduhu. Studija, objavljena u prestižnom časopisu Science Advances, objašnjava kako aerosoli ne samo da podstiču nastanak magle, već je čine debljom i dugotrajnijom. Kako aerosoli zgušnjavaju maglu Naučnici su analizirali 15 godina satelitskih podataka sa misija CALIPSO i MODIS, kombinujući ih sa detaljnim numeričkim simulacijama magle. Otkrili su sloj magle debljine oko 500–600 metara, smešten [&hellip;]
- [Simulacija bez Marsa - Naučnici došli do neverovatnog otkrića!](https://kosmickiglasnik.rs/simulacija-bez-marsa-naucnici-dosli-do-neverovatnog-otkrica/): Mars je tek upola manji od Zemlje i ima svega desetinu njene mase. Na prvi pogled deluje kao nevažan igrač u Sunčevom sistemu. Ipak, novo istraživanje pokazuje da ova „laka kategorija“ među planetama ima iznenađujuće veliki uticaj na Zemljinu orbitu, i posredno na dugoročne klimatske promene, uključujući ledena doba. Studija je objavljena u časopisu Publications of the Astronomical Society of the Pacific, a njen autor je Stiven Kejn (Stephen Kane), profesor planetarne astrofizike na Univerzitetu Kalifornije u Riversajdu. Skepticizam koji je doveo do otkrića Kejn je u istraživanje ušao prilično skeptično. Raniji radovi su sugerisali da se u sedimentima na [&hellip;]
- [Drama u svemiru? Astronaut ima zdravstvene probleme, zahtevana evakuacija!](https://kosmickiglasnik.rs/drama-u-svemiru-astronaut-ima-zdravstvene-probleme-zahtevana-evakuacija/): Jedan od astronauta na Međunarodnoj svemirskoj stanici ima problem koji je zdravstvene prirode, a njegov identitet nije otkriven za sada. Javili su se u međuvremenu i iz NASA. &#8220;To nema nikakve veze sa radnim okruženjem niti sa izlaskom u otvoreni svemir. Ne odnosi se ni na kakve operacije na brodu&#8221;, navodi Džejms Polk. Posada 11 na Međunarodnoj svemirskoj stanici se sada vraća prevremeno na Zemlju, a Džejms Polk koji je i direktor medicinske službe NASA, je rekao da neće navoditi ni dijagnozu. Pored toga, istakao je i da evakuacija nije &#8220;hitna&#8221;, jer je član posade &#8220;stabilno&#8221;. No, prvi čovek NASA [&hellip;]
- [Na Zemlji se 9. januara očekuju magnetne oluje](https://kosmickiglasnik.rs/na-zemlji-se-9-januara-ocekuju-magnetne-oluje/): Slabe magnetne oluje moguće su na Zemlji 9. januara zbog prolaska pored planete plazmenog oblaka. O tome izveštavaju Laboratorija za solarnu astronomiju IKI RAN i ISZF SO RAN. „Magnetne oluje minimalnog nivoa, G1, očekuju se sutra u sredini dana zbog prolaska pored planete plazmenog izbačaja srednje veličine, koji je napustio Sunce 6. januara“, navodi se u saopštenju. Naglašava se da je prognoza prilično nestabilna zbog „jakog pomeranja plazmenog oblaka u stranu“. „Pri vrlo malom odstupanju izbačaja ulevo, poslednji će proći pored Zemlje bez ikakvih geomagnetnih posledica, dok u slučaju &#8216;greške&#8217; u suprotnom pravcu može doći do primetnog pojačanja geomagnetnih oscilacija [&hellip;]
- [Kineski rover otkrio da je na Marsu bila voda pre 750 miliona godina](https://kosmickiglasnik.rs/kineski-rover-otkrio-da-je-na-marsu-bila-voda-pre-750-miliona-godina/): Istraživanje naučnika iz Instituta za geologiju i geofiziku Kineske akademije nauka pokazalo je da je voda u relativno velikom obimu postojala na Crvenoj planeti nekoliko stotina miliona godina duže nego što se ranije mislilo. Kineski geolozi, analizirajući podatke rovera „Žužun“, zaključili su da je pre oko 750 miliona godina na površini Marsa još uvek postojala voda. O tome je izvestila agencija Xinhua. Prema istraživanju stručnjaka Instituta za geologiju i geofiziku Kineske akademije nauka, značajne količine vode postojale su na Crvenoj planeti nekoliko stotina miliona godina duže nego što se ranije pretpostavljalo. Podaci koje je prikupio rover ukazuju da je područje [&hellip;]
- [Kineski eksperiment uspeo - Imamo prve "svemirske" miševe!](https://kosmickiglasnik.rs/kineski-eksperiment-uspeo-imamo-prve-svemirske-miseve/): U oktobru 2025. godine Kina je poslala četiri laboratorijska miša na svemirsku stanicu Tiangong u okviru misije Shenzhou-21. Dve nedelje proveli su u orbiti, oko 400 kilometara iznad Zemlje, izloženi mikrogravitaciji, pojačanom zračenju i stresu svemirskog leta. Po povratku na Zemlju dogodilo se nešto što je privuklo pažnju naučne zajednice širom sveta: jedna ženka je ostala skotna i ubrzo na svet donela devet mladunaca. Šest ih je preživelo, što je potpuno uobičajena stopa za miševe. Iako na prvi pogled zvuči kao simpatična anegdota, ovaj događaj ima ozbiljan naučni značaj. Zašto su miševi važni za svemirsku biologiju? Miševi se decenijama koriste [&hellip;]
- [Najstarija kremacija u Africi: ritual star 9.500 godina menja pogled na praistorijske zajednice](https://kosmickiglasnik.rs/najstarija-kremacija-u-africi-ritual-star-9-500-godina-menja-pogled-na-praistorijske-zajednice/): Pre oko 9.500 godina, zajednica lovaca–sakupljača u centralnoj Africi izvršila je kremaciju mlade žene na otvorenoj lomači, u podnožju planine Hora, na severu današnjeg Malavija. Ovo otkriće, objavljeno u časopisu Science Advances, predstavlja najstariji poznati dokaz namerne kremacije u Africi, ali i najstariju sačuvanu kremacionu lomaču odrasle osobe na svetu. Studiju je sproveo međunarodni tim istraživača iz SAD, Afrike i Evrope, a rezultati značajno menjaju dosadašnje pretpostavke o društvenim i ritualnim praksama ranih afričkih lovaca–sakupljača. Kremacija – izuzetno redak ritual Spaljeni ljudski ostaci poznati su i iz ranijih perioda, poput nalazišta Lake Mungo u Australiji, starog oko 40.000 godina. Međutim, [&hellip;]
- [Šta je bila Božićna zvezda? Astronomija možda ima odgovor](https://kosmickiglasnik.rs/sta-je-bila-bozicna-zvezda-astronomija-mozda-ima-odgovor/): Uoči Božića, pesme i priče u hrišćanskoj kulturi često pominju Božićnu zvezdu, nebeski znak koji je, prema Jevanđelju po Mateju, doveo tri mudraca do mesta gde je rođen Isus Hrist. Taj motiv, poznat i kao Zvezda iz Vitlejema, vekovima intrigira vernike, istoričare i astronome. Većina tumača Biblije smatra da je Isus rođen između 6. i 4. godine pre nove ere, ali gotovo je izvesno da to nije bilo u decembru. Mnogi istraživači navode da je rođenje verovatnije bilo u proleće, možda u aprilu ili maju. Datum 25. decembar (po gregorijanskom kalendaru) kao Božić usvojen je tek vekovima kasnije i vezan [&hellip;]
- [Temperaturni rekordi širom sveta oboreni tokom 2025. godine](https://kosmickiglasnik.rs/temperaturni-rekordi-sirom-sveta-oboreni-tokom-2025-godine/): Prema analizi agencije AFP zasnovanoj na podacima evropskog programa Copernicus, više regiona sveta zabeležilo je najtopliju godinu u istoriji merenja tokom 2025. Najizraženiji temperaturni rekordi zabeleženi su u Centralnoj Aziji, Sahelu i severnoj Evropi. Na globalnom nivou, poslednjih 12 meseci bi, prema preliminarnim podacima, mogli da budu treći najtopliji period ikada, odmah iza 2024. i 2023. godine. Konačni podaci biće potvrđeni u godišnjem izveštaju Copernicusa početkom januara. Međutim, globalni proseci često prikrivaju činjenicu da su pojedini delovi planete iskusili ekstremna lokalna odstupanja, sa temperaturama znatno iznad sezonskih normi. Kako su prikupljeni podaci? Zbog toga što mnoge siromašnije države ne objavljuju [&hellip;]
- [Novi šef NASA-e: Amerika se vraća na Mesec tokom Trampovog mandata](https://kosmickiglasnik.rs/novi-sef-nasa-e-amerika-se-vraca-na-mesec-tokom-trampovog-mandata/): Novoimenovani administrator NASA-e Džared Ajzakman (Jared Isaacman) izjavio je da će se Sjedinjene Američke Države vratiti na Mesec tokom drugog predsedničkog mandata Donalda Trampa. U intervjuu za CNBC, Ajzakman je naglasio da je Trampova obnovljena posvećenost istraživanju Meseca ključna za razvoj takozvane orbitalne ekonomije. „Želimo da iskoristimo priliku da istražimo i realizujemo naučni, ekonomski i bezbednosni potencijal Meseca“, rekao je Ajzakman. Ovo su ujedno bile i njegove prve javne izjave nakon što ga je Senat prošle nedelje potvrdio na funkciju, čime je okončan dug i politički turbulentan proces imenovanja. Tramp ga je prvi put nominovao u decembru 2024. godine, ali [&hellip;]
- [Ljudi su pravili vatru mnogo ranije nego što se mislilo – čak pre 400.000 godina](https://kosmickiglasnik.rs/ljudi-su-pravili-vatru-mnogo-ranije-nego-sto-se-mislilo-cak-pre-400-000-godina/): Ljudi su ovladali pravljenjem vatre više od 350.000 godina ranije nego što se do sada verovalo, pokazuje novo arheološko istraživanje koje je predvodio Britanski muzej. Najstariji do sada poznati dokazi o namernom stvaranju i kontroli vatre pronađeni su na paleolitskom nalazištu Barnham, u engleskoj grofoviji Safolk. Do sada se smatralo da najstariji dokazi o paljenju vatre potiču od pre oko 50.000 godina, sa nalazišta u severnoj Francuskoj. Novo otkriće pomera tu granicu na više od 400.000 godina u prošlost, što predstavlja jednu od najznačajnijih prekretnica u razumevanju ljudske evolucije. Dokazi: ognjište, alat i mineral za varnice Na nalazištu su pronađeni: [&hellip;]
- [Nestanak glečera će se ubrzati: do 4.000 godišnje moglo bi da nestane već sredinom veka](https://kosmickiglasnik.rs/nestanak-glecera-ce-se-ubrzati-do-4-000-godisnje-moglo-bi-da-nestane-vec-sredinom-veka/): Hiljade glečera širom sveta nestajaće svake godine u narednim decenijama, a do kraja ovog veka ostaće tek njihov mali deo, osim ako se globalno zagrevanje hitno ne zaustavi, pokazuje novo istraživanje objavljeno u časopisu Nature Climate Change. Prema studiji, političke odluke i mere vlada u borbi protiv klimatskih promena odrediće da li će svet do sredine veka gubiti oko 2.000 ili čak 4.000 glečera godišnje. Razlika od svega nekoliko stepeni Celzijusa mogla bi da znači očuvanje gotovo polovine svih glečera do 2100. godine, ili njihov skoro potpuni nestanak. „Naši rezultati jasno pokazuju koliko su ambiciozne klimatske politike hitno potrebne“, izjavio [&hellip;]
- [JWST snimio supernovu iz ranog svemira – eksploziju zvezde staru više od 13 milijardi godina](https://kosmickiglasnik.rs/jwst-snimio-supernovu-iz-ranog-svemira-eksploziju-zvezde-staru-vise-od-13-milijardi-godina/): Međunarodni tim astronoma prvi put je, uz pomoć Svemirskog teleskopa Džejms Veb (JWST), detektovao supernovu iz izuzetno ranog perioda svemira. Eksplozija, označena kao supernova povezana sa gama-bljeskom GRB 250314A, dogodila se kada je svemir bio star svega oko 730 miliona godina, u eri rejonizacije. Signal je najpre primećen 14. marta 2025. kao dugotrajni gama-bljesak, a kasnija posmatranja teleskopima ESO/VLT i JWST potvrdila su da se radi o jednoj od najudaljenijih supernova ikada otkrivenih. Ključna zapažanja obavljena su pomoću JWST-ove NIRCam kamere, koja je uspela da razdvoji svetlost supernove od izuzetno slabe matične galaksije. Iznenađujuće, podaci pokazuju da je ova drevna [&hellip;]

## Pages

- [Kontakt](https://kosmickiglasnik.rs/kontakt/): Kontakt Kontaktirajte Kosmički Glasnik putem neke od dostupnih metoda. Pošaljite Poruku Adresa 34000 Kragujevac, Srbija Telefon (064) 10 45 319 E-mail adresa info@kosmickiglasnik.rs Facebook-f X-twitter Linkedin-in Instagram Youtube Threads
- [O nama](https://kosmickiglasnik.rs/o-nama/): Šta (i ko) je Kosmički Glasnik? Upoznajte čoveka koji je kreirao vaš digitalni vodič kroz galaksiju. Zdravo, ja sam Aleksandar Obrenović! Prijatelji me zovu Kralj. Pre svega sam roditelj i suprug, a potom sportski novinar i urednik sa dugogodišnjim iskustvom na portalu &#8220;Sportske.net&#8221;. Diplomirani sam ekonomista, poljoprivrednik u pokušaju, šahista i strastveni ljubitelj astronomije. Želim vam toplu dobrodošlicu na Kosmički Glasnik, portal posvećen svemiru, njegovim beskrajnim prostranstvima i tajnama koje čekaju da budu otkrivene. Glavni cilj ovog sajta je da približi naučna saznanja o svemiru široj publici &#8211; bez senzacionalizma, jer je svemir sam po sebi senzacionalan! Popularizacija nauke Kosmički [&hellip;]
- [Naslovna](https://kosmickiglasnik.rs/): PRIČE IZ SVEMIRA Pročitajte priče astronauta i saznajte više o svemiru iz prve ruke. VESTI Više KOLUMNA Više DOGAĐAJI Više Pitaj Urednika Više Edukativni Sadržaj Više Intervjui Više IStaknuto PopularNI TEKSTOVI POSLEDNJE OBJAVE Edukativni sadržaj Intervjui Priče astronauta Kolumna Događaji Vesti


[comment]: # (Generated by Hostinger Tools Plugin)