Američka vlada otkazala je ambiciozni naučni projekat vredan 900 miliona dolara, koji je trebalo da pruži odgovor na jedno od najdubljih pitanja moderne kosmologije – da li je svemir, neposredno nakon Velikog praska, prošao kroz ekstremno brzo širenje poznato kao kosmička inflacija.
Ovaj projekat, nazvan CMB-S4, bio je zamišljen kao mreža teleskopa koji bi posmatrali tzv. kosmičko mikrotalasno pozadinsko zračenje – najstarije svetlo u svemiru, “odraze” samog Velikog praska. Teleskopi su bili planirani na dva idealna mesta za takva merenja: na Južnom polu i u čileanskoj pustinji Atakama, gde je nebo izuzetno čisto i suvo.
Cilj je bio da se u ovom drevnom zračenju pronađu gotovo nevidljivi tragovi gravitacionih talasa koji bi ostavili karakteristične spiralne obrasce u polarizaciji svetla. Detektovanje tih tragova bilo bi dokaz da se inflacija zaista dogodila.
Iako je naučna zajednica ovaj projekat stavila među najveće prioritete, američke agencije koje su imale za cilj da ga finansiraju – Nacionalna fondacija za nauku (NSF) i Ministarstvo energetike (DOE) – saopštile su da ga više ne mogu podržati. Zvanični razlog nije naveden.
Jedan od razloga zbog kojih je projekat usporen jesu infrastrukturni problemi na stanici Amundsen–Scott na Južnom polu, koja nije mogla da podrži dodatnu opremu i logistiku.
Projekat je obećavao da će postaviti nove rekorde: planirano je da ima čak 550.000 mikrotalasnih detektora, što je deset puta više od bilo kog prethodnog eksperimenta. Poređenja radi, u ranijim pokušajima su se koristile znatno manje i slabije opremljene postavke – od kojih su neke davale i pogrešne rezultate.
Iako su SAD sada odustale od CMB-S4, u saopštenju se navodi da će se rad na sličnim istraživanjima nastaviti, ali kroz skromnija unapređenja postojećih teleskopa.
Za nauku, ovo je veliki korak unazad – jer potraga za odgovorom na pitanje šta se dogodilo u prvim milionitim delićima sekunde nakon nastanka svemira ostaje jedan od najuzbudljivijih izazova savremenog doba.
