Najstarija kometa koja je ikada viđena, 3I Atlas, danas će biti najbliža Suncu.
Ona će biti na udaljenosti od 1.36 astronomskih jedinica, što je 1.36 puta naše udaljenosti od Sunca, odnosno oko 203.000.000 kilometara.
Putanja mu je hiperbolična (nije vezana gravitaciono za Sunčev sistem), što potvrđuje izmeđuostalog interstelarno poreklo.
Najbliži prilazak Zemlji će biti oko 1.8 AJ (oko 270 miliona km) — dovoljno daleko da ne predstavlja nikakav rizik.
Šta znamo o kometi 3I Atlas?
Radi se o međuzvezdanom (interstelarnom) objektu, trećem u našem prepoznavanju svemira, posle Oumuamue i Borisova. Upućuje se na to da je 3I/ATLAS stari objekat, moguće stariji od našeg Sunčevog sistema i da je nastao u drugačijem okruženju nego objekti u našem sistemu.
Posmatranja sa “Neil Gehrels Swift” opservatorije otkrila su da kometa ispušta vodu (otkrivena pomoću emisije OH) već na udaljenosti od 2,9 AJ od Sunca — što se smatra vrlo rano za takvu aktivnost.
Posmatranja sa “James Webb” teleskopa (JWST) pokazala su da je odnos CO₂ prema H₂O u koroni 8:1, što je jedan od najviših koje su izmerene kod kometa.
Istraživanja sa “European Southern” opservatorije su detektovale Nikl u kometi, što je neobično i neočekivano, imajući u vidu da se nikl i gvožđe slabije nalaze u kometama.
Predviđanja
Kada se kometa ponovno pojavi (verovatno početkom decembra) iza Sunca u odnosu na Zemlju, može biti prilika da se prati njen izlazak i sled efekata perihela.
Svaka od ovih otkrića – visok CO₂, rano isparavanje vode, nikl emisija – proširuju našu predstavu o tome šta “kometa” može biti kad dolazi iz drugog zvezdanog sistema. To ima implikacije za formiranje planeta i kometa u drugim sistemima.
Internet je ovih dana preopterećen zbog ove komete jer postoje izjave kontroverznog naučnika Avija Loeba da postoji 40% šanse da se radi o veštački napravljenoj letelici, ali putanja ove komete je već poznata i 19. decembra će biti udaljena od Zemlje 1.80 astronomskih jedinica, što znači da će danas biti bliža Suncu nego Zemlji za dva meseca.
