Verujem da ne znate ko je gospodin Majkl Braun.
Ukoliko do sada niste proguglali ili pitali AI, radi se o čoveku koji je napravio pravu revoluciju, najveću u svetu astronomije u ovom veku, sve ono što su vas učili u školama do početka ovog milenijuma bilo je pogrešno.
Čovek je samo radio svoj posao najbolje moguće, izbacio je uljeza koji je došao odavno i kojem je dodeljeno lepo ime – Pluton. I posle svega, napisao je knjigu “Kako sam ubio Plutona”.
“Ćao, Plutone, i srećan put u penziju”, mogao je slobodno da kaže te 2006. godine kada je sa timom naučnika uklonio ovu planetu iz Sunčevog sistema, sasvim zasluženo, o čemu smo već pisali, ma koliko neki imali simpatije prema ovoj planetici koja je manja od naše Lune.
Uspeh nauke ogleda se u tome da danas možemo našoj deci predstaviti osam planeta Sunčevog sistema (ona nepostojeća deveta planeta Devet koju još niko nije video nikad neće ući u našu družinu), bez ikakve greške i sa velikom sigurnošću i zbog toga veliko hvala gospodinu Braunu.
Pa, kakve to veze ima sa Srbijom u naslovu?
Eklipsa (pomračenje) traje desetak godina i Srbija je pogođena, potreban je neko kao Majkl Braun da izbaci uljeza našeg malenog sistema.
Demagogija ne funkcioniše u svemiru – tamo se zakoni ne mogu prevariti, na Zemlji možete reći da Sunce izlazi na zapadu, i ako ste dovoljno glasan vođa, možda će vam neko i poverovati. Ego kod vođa širi se brže od kosmičkog zračenja, a mnogi od njih su maleni, oni koji uporno tvrde da su bitniji od drugih ili makar ravnopravni, kao Pluton.
Rendgenski zraci otkrivaju skrivene tajne svemira, a u ovom našem malom, srpskom, konačno se pojavio još u novembru neko ko će upravljati tim zracima kako bi se odstranile kancerogene materije koje nam smetaju da normalno radimo, vaspitavamo, učimo, napredujemo.
Univerzum, ovaj naš ovde, ima nove heroje, novog Majkla Brauna…
