Halejeva kometa, jedno od najpoznatijih nebeskih tela u istoriji astronomije, možda bi trebalo da promeni ime. Nova interdisciplinarna istraživanja ukazuju na to da britanski astronom Edmond Halej nije bio prvi koji je shvatio njenu periodičnost, tu vezu je, prema svemu sudeći, još u 11. veku uočio engleski monah Ejlmer iz Malmsberija.
Do ovog zaključka došli su profesor Sajmon Portegis Zvart i istoričar Luis, analizirajući zapise koje je ostavio hroničar iz 12. veka Vilijam od Malmsberija. Iako su ti zapisi poznati već vekovima, tek sada su pravilno protumačeni.
Monah koji je povezao dve pojave iste komete
Prema novom tumačenju, monah Ejlmer posmatrao je istu kometu u dva navrata, 989. i 1066. godine, i shvatio da je reč o istom nebeskom telu koje se periodično vraća. U vreme kada su komete uglavnom smatrane božanskim znacima i zloslutnim najavama nesreća, ovo je bilo izuzetno zapažanje.
Njihovi nalazi objavljeni su u knjizi „Dorestad and Everything After. Ports, townscapes & travellers in Europe, 800–1100.“
Halej i kometa koja nosi njegovo ime
Edmond Halej je u 18. veku prvi naučno dokazao da su pojave veoma sjajne komete iz 1531, 1607. i 1682. godine zapravo ista kometa, sa periodom povratka od oko 76 godina. Na osnovu toga, kometa je kasnije dobila oznaku 1P/Halley.
Međutim, nova istraživanja sugerišu da ideja o njenoj periodičnosti nije nastala prvi put tada.
Kometa iz 1066. godine i Bajoevska tapiserija
Halejeva kometa bila je jasno vidljiva 1066. godine i posmatrana u Kini više od dva meseca. Najsjajnija je bila 22. aprila, dok je u Britaniji i Bretanji primećena od 24. aprila. Upravo ta pojava komete prikazana je na čuvenoj Bajoevskoj tapiseriji, koja prikazuje događaje vezane za normansko osvajanje Engleske.
Kometa se pojavila tokom kratke vladavine kralja Harolda Godvinsona, što je dodatno učvrstilo verovanje da komete donose rat, smrt i nesreću.
Komete, znamenja i srednjovekovne lažne vesti
Istraživači navode da su se u usmenoj tradiciji Britanskih ostrva pojave kometa često povezivale sa smrću kraljeva, glađu ili ratovima. Jedan zapis o navodnoj kometi iz 995. godine, koja se povezuje sa smrću nadbiskupa Sigerika od Kenterberija, verovatno nikada nije ni postojao, već predstavlja preuveličavanje, ili srednjovekovni ekvivalent lažnih vesti, korišćen za zastrašivanje stanovništva.
Da li Halejeva kometa treba da promeni ime?
Portegis Zvart smatra da bi naziv komete trebalo preispitati, jer je njena periodičnost uočena vekovima pre Haleja.
„Ovo istraživanje je bilo izuzetno zanimljivo, ali i izazovno zbog interdisciplinarnog rada sa istoričarima. Ipak, planiramo da nastavimo istraživanja sličnih periodičnih kometa“, kaže on.
