Kosmički glasnik je imao još jednu veliku čast.
Gabrijela Bernardi, italijanska naučna novinarka, autorka i dama koja je svoju strast prema nauci i komunikaciji proširila na veliki broj ljudi, posebno u Torinu i Italiji, izdvojila je svoje vreme da komunicira sa Kosmičkim glasnikom o raznim temama.
Za početak nam se predstavila, a kao jedan od najbitnijih uspeha u svojoj karijeri, navela je rad na satelitu Roseta koji je razvijala ESA (Evroska svemirska agencija).
“Kao nedavni diplomac fizike, imala sam priliku da radim na satelitu Roseta u okviru ESA. Njegova misija je bila fascinantna: da stigne do komete i na njenoj površini postavi lender. To je bila misija koja nikada ranije nije pokušavana, puna nepoznanica i intriga. U biblioteci tadašnje “Alenia Spazio”, gde smo radili na integraciji satelita, pronašla sam staru knjigu o kometama. Pošto se ne zna mnogo o njihovom jezgru, knjiga je sugerisala da ono može biti i zbir različitih čvrstih delova. To me zaintrigiralo i navelo da razmišljam o mogućnosti da sletanje možda neće biti tako jednostavno ako se uzmu u obzir ove okolnosti. Neposredno zatim, upisala sam master iz naučne komunikacije da bih se posvetila karijeri naučnog novinara. Više me je zanimalo da istražujem i komuniciram nauku nego da pišem kodove za svemirske satelite“, navela je Gabrijela.
Da podsetimo naše čitaoce, Roseta je bila velika misija ESA koja je proučavala kometu 67P/Churyumov–Gerasimenko, a radi se o misiji koja je prva u istoriji čovečanstva detaljno proučavala neku kometu i njihovu potencijalnu ulogu u prenosu vode i organskih molekula na planetu Zemlju.
Mediji i astronomija
Koliko je značajan novinarski posao u nauci, posebno u današnje doba kada se suočavamo sa velikim brojem pogrešnih, negativnih informacija na internetu, pa i u knjigama, Gabrijela je objasnila i našim čitaocima.
“Veoma značajan, u mojoj prošlosti, naučni časopisi pratili su moje godine studija. Mesečni magazini, specijalizovani dodaci objavljivani jednom nedeljno u nekim novinama, i televizijski programi bili su jedini izvori informacija, zajedno sa knjigama, koji su pružali pouzdano izveštavanje o naučnim temama. Tokom leta, počinjale su se pojavljivati i prve tematske izložbe o nauci u mom gradu. Sve je bilo vrlo dobro organizovano i autoritativno.
U trideset godina došlo je do velike promene sa pojavom interneta i društvenih mreža. Danas je većina informacija dostupna u realnom vremenu, bez čekanja novina. To može biti dobro, ali pored kvalifikovanih profesionalaca, sve je više i „influensera“ u nauci, i informacije nisu uvek tačne. “Storytelling” je dobar način za širenje informacija, ali preterano korišćenje može biti problematično: šalje poruku da je nauka bajka, bez razumevanja njenog pravog značenja“, navodi Gabrijela.
Astrologija i njen nenaučni uticaj – “Krivica, dragi Brute, nije u našim zvezdama, već u nama samima”
Naše mišljenje je da je astrologija kao zabava otišla predaleko, a činjenica je da je naučno oborena. Ipak, i dalje ima veliki uticaj na život ljudi. Šta o svemu tome misli Gabrijela?
“Kao neko ko takođe proučava istoriju astronomije, moram da istaknem da su astronomija i astrologija u svojim ranim fazama razvijali paralelno, što dokazuju Vavilonci. Uvedeni su u mediteranski basen, a astrologija se još praktikovala u vreme Galilea Galileja. Danas je teško razumeti natalne karte, s obzirom na precesiju, koja je sve pomerila. Ipak, uprkos tome, oni koji veruju u astrologiju ne obraćaju pažnju na naučno razmišljanje. Antropološki, mislim da je potreba da se zadovolji instinkt preživljavanja i da se traže sigurnosti u zvezdama. Nekada je to bilo za dobru žetvu ili bitku, sada možda za karijeru ili pitanja srca. Prioriteti se menjaju s vremenom, ali ne zaboravljajući Šekspira: „Krivica, dragi Brute, nije u našim zvezdama, već u nama samima.“
Kako protiv pseudonauke? Finska ima fantastičan primer!
Gabrijela je nedavno bila na jednom događaju u Helsinkiju, gde se upravo raspravljalo o pseudonaukama i uticajima koji proizilaze.
“Nedavno smo o tome diskutovali u Helsinkiju, tokom evropskog sastanka naučnih novinara, razgovarajući o iskustvu sa Covid-om i količini dezinformacija koja je kružila. Finska metoda se zasniva na snažnom ulaganju u obrazovanje za sve, počev od ranog uzrasta, tako da deca imaju pristup medijima koji emituju naučne programe prilagođene njima. Cilj je razviti snažan kritički osećaj kada se suoče sa spoljnim informacijama. Slažem se s ovim pristupom. Mediji mogu mnogo da učine od malih nogu, ali ako deca nisu naučena i podstaknuta da razumeju svet oko sebe, kasnije postaje teško“, ističe Gabrijela.
Opčinjenost planetom Zemljom: “Pre nego što kolonizujemo druge planete, da zaštitimo naš ekosistem”
Šta Gabrijelu najviše fascinira u vezi svemira?
“Kada sam bila mala, fascinirale su me zvezde, njihov životni ciklus i sonde koje su istraživale naš Sunčev sistem. Danas, međutim, sve više sam svesna jedinstvenosti naše planete, neverovatnog ekosistema koji je i dalje jedinstven u svemiru, toliko delikatan da pre nego što pokušamo da sletimo na druge planete ili kolonizujemo ih, ne samo da bi trebalo da ga zaštitimo, već i da ga cenimo kao nešto jedinstveno”, rekla je ona.
Gabrijelina preporuka za istraživanje
Za kraj, pitali smo je da nam preporuči neku dobru knjigu i naravno da je imala zanimljive predloge. Autori poput Đovanija Domenika Kasinija (Žan Dominik ako pitate Francuze) je posebno impresioniraju.
“Naravno! Ove godine se obeležava godišnjica rođenja jednog evropskog astronoma, italijansko-francuskog Đovanija Domenika Kasinija ili Žana Dominika. Bio je prava rock zvezda svog vremena, ali sada gotovo potpuno zaboravljen. Mnogi tragovi njegovih istraživanja i danas postoje, kao što je meridijanska linija u San Petroniju u Bolonji, najduži sunčani sat na svetu, koji je koristio da potvrdi Keplerov drugi zakon. U Parizu, Astronomska opservatorija gde je posmatrao i živeo, i dalje je astronomski istraživački centar. Međutim, po mom mišljenju, osim njegovih astronomskih otkrića, fascinira me njegov moderan naučni pristup: kolaborativno posmatranje, kako je naveo u svojim pismima. To je duh „Velike nauke“. Bez ove vizije, merenje Astronomske jedinice ne bi bilo postignuto. Njegov izvanredni rezultat, postignut kroz simultana astronomska posmatranja – on u Parizu i njegov kolega Žan Rišer u Kajenu – ne bi bio moguć. Tada astronomi nisu imali zajedničke planove ili programe posmatranja; bili su donekle izolovani u svom radu. S njim se sve to promenilo, i to nasleđe i dalje nosimo i uzimamo ga zdravo za gotovo. Pokušao sam da ispričam njegov život (Đovani Domeniko Kasini – Moderni astronom 17. veka – Springer) i koliko je transformisao svet astronomije u tekstu koji sam napisala, pošto nisam našao nijedan drugi engleski tekst o ovoj ličnosti uporediv sa Njutnom ili Galileom. Šteta, ili možda zato što je bio previše ispred svog vremena.”
Gabrijeli se i na ovaj način zahvaljujemo na saradnji i na razmišljanju koje je jedini način za dobrobit čitave naše planete, pa joj želimo puno uspeha u daljem radu.
Što se nas tiče, Kosmički glasnik će uskoro početi sa članstvom gde ćete moći da vidite još više ovakvih tekstova i intervjua.
Članstvo Kosmičkog glasnika
Od oktobra 2025. godine kreće sa produkcijom i časopis Kosmičkog glasnika. Časopis će biti namenjen isključivo članovima Kosmičkog glasnika, a članstvo će vam donositi:
- četiri časopisa godišnje,
- ekskluzivne intervjue i tekstove koje nećete naći na sajtu,
- poklone,
- popuste na knjige,
- astronomski kalendar
- i još mnogo, mnogo toga.
Dodajmo i to da će celokupan profit od članstva biti uplaćen mladim naučnicima, pa članstvom Kosmičkog glasnika učestvujete i u, nadajmo se, ozbiljnom rastu nauke u Srbiji koja treba da bude osnov stabilnosti naše države u budućnosti.
Hvala što čitate Kosmički glasnik, a ukoliko ste zainteresovani za članstvo, možete se prijaviti preko gugl forme OVDE ili pošaljite jednostavno mejl na aleksandar@kosmickiglasnik.rs.
