U oktobru 2024. godine NASA je objavila da je jedan film imao čak 168 naučno dokazanih grešaka, iako se radi o kultnom filmu, jednom od najomiljenijih u Holivudu.
U pitanju je “Armagedon“, snimljen 1998. godine, producent je bio legendarni Džeri Brukhajmer, tu je bio i Majkl Bej koji je, ako gledamo komercijalnu stranu, četvrti najuspešniji reditelj u istoriji filma, posle Spilberga, Kamerona i braće Ruso.
Nije bilo dovoljno što je tada i Brus Vilis bio u jeku svoje glumačke snage.
Znate sigurno o čemu se radi u filmu, misija za Zemlje je poslata na asteroid kako bi ga sprečila da udari u našu planetu i nanese najveću štetu čovečanstvu ikada. NASA je odlučila da se oglasi i da objavi da je bilo čak 168 grešaka, što ovaj film čini jednim od onih sa najviše u istoriji.
Mi smo izabrali deset najzanimljivijih.
1) Asteroid je veličine Teksasa (oko 1000 km u prečniku), a u filmu su ga primetili 18 dana pre njegovog udarca u Zemlju. U realnosti, takav objekat bi bio primećen decenijama ranije. Recimo da je Apofis (prečnik 340 metara) primećen 2004. godine, a tada je zabeležena opasnost od njegovog udara u Zemlju 2029. godine.
2) Jedan od glavnih glumaca u filmu, Ben Aflek, pitao je reditelja Majkla Beja da li je možda lakše da astronaute naučite da kopaju rupe, nego što ćete naučiti kopače rupa da budu astronauti. Dobio je odgovor da “ućuti”. Za totalne početnike potrebno je dve godine ozbiljnog treninga da postanu astronauti, a u filmu su sve to usavršili za 12 dana.
3) Verovatno najveća greška u filmu jeste činjenica da ekplozija asteroida ne bi rešila problem kao u filmu. Ako bi asteroid veličine Teksasa bio raznet, veliki broj manjih njegovih delova bi svakako udario u Zemlju.
4) Što se tiče bušenja asteroida veličine Teksasa, današnja najjača nuklearna bomba ne bi mogla da promeni njegovu putanju.
5) Astronauti sleću na asteroid i ponašaju se kao da su na Zemlji. Gravitacija na tim objektima jedva da postoji i daleko je manja nego na našoj planeti.
6) Samo sletanje na asteroid koji se brzo rotira bilo bi nemoguće ni sa današnjom tehnologijom koju posedujemo.
7) Zanimljivo je da u nekoliko scena astronauti skidaju vizir i razgovaraju sasvim normalno. Da pojasnimo zašto je to nemoguće i kako bi bilo u stvarnosti:
– trebalo bi 10 sekundi za gubitak svesti zbog nedostatka kiseonika
– pritisak bi naglo pao, što znači da bi voda u telu počela da ključa, što bi dovelo do oticanja tela momentalno
– smrt bi usledila za minut ili dva jer mozak ne dobija kiseonik.
8) Brzina bušenja asteroida je neverovatno brza. Na Zemlji bušenje traje mesecima, a u filmu naprave bušotinu za par sati.
9) Nuklearna eksplozija na asteroidu u filmu je stvorila ogroman vatreni oblak. U realnosti, u vakuumu svemira gde nema kiseonika ne bi moglo da ima plamena.
10) Samo kretanje asteroida prema Zemlji je nepravilno. U realnosti oni orbitiraju oko Sunca i asteroid se ne bi pravolinijski približavao Zemlji kao na filmu, već bi putanja bila kriva.
Majkl Bej, reditelj ovog filma, priznao je svoje greške i razmišljao je o promenama pojedinih scena, ali je istakao da bi to ugrozilo dinamiku i dramatičnost ovog filma.
Nauka ne zna odakle da počne za ovaj film, ali ostaće holivudski klasik zauvek i biće zanimljivo i nama kraj malih ekrana da komentarišemo sve ove greške kada ga ponovo budemo gledali.
Pomenuti Majkl Bej sigurno poznaje svoj posao bolje nego 99% njegovih kolega, uostalom, sigurni smo da i vi sada imate želju da ponovo pogledate film što vam dovoljno govori.
Uostalom, film je najbolji pokazatelj trenutnog stanja u svetu i činjenice da u globalu više volimo emotivne priče, adrenalinsku akciju i zabavu bez mnogo razmišljanja.
2 Responses
Nema veze, svakako je jako dobar film 🙂