Jupiterov satelit Evropa – Još jedno ključno otkriće za postojanje života!

Nedavno je završena jedna naučna studija kojoj je zaključak zaista zanimljiv i široj publici.

Radi se o istraživanju Jupiterovog satelita Evropa, satelita koji je nešto manji od našeg Meseca i koji je otkrio Galileo Galilej još pre 400 godina.

Ono što smo do sada znali o njemu jeste da je prekriven debelim slojem leda ispod kojeg se nalazi podzemni okean.

“Ispod te ledene kore možda se nalazi okean koji ima više vode nego svi Zemljini okeani zajedno”, rekao je svojevremeno Džim Grin, nekadašnji glavni naučnik NASA.

Do kog otkrića je sada došlo?

Sonde “Galileo”, odnosno njen “Solid State Imager”, otkrile su da Jupiterov mesec Evropa ima geološki mladu i raznoliku površinu. Neke od kupola, naročito one sa kružnim ili režnjevitim oblicima i glatkim površinama, smatra se da su kriovulkanskog porekla. Dakle, formirane erupcijama vode ili bljuzgavog leda, a ne rastopljene stene kao na Zemlji.

Još u nekim ranijim istraživanjima je bilo identifikovano 38 kandidata za kupole od kriolave (hladne verzije lave). Sa druge strane, nova studija kojom je rukovodila Kiera Vilk iz NASA-inog Godard centra je proširila brojku na 186.

Sada naučnici imaju dublji uvid. Korišćeni su dobro poznati modeli za određivanje visine vulkanskih kupola. Sada su koristili umesto prosečne visine kupola, najvišu, jer se pokazalo da prosečne vrednosti mogu dovesti do potcenjivanja rezultata.

Šta, konačno, sugerišu rezultati – Moguć život na Jupiterovim mesecima?

Sve ovo se radi u cilju potencijalne nastanjivosti podzemnih rezervoara koje ima Evropa.

Otkrili su da je ta kriolava možda mnogo gušća nego što se ranije mislilo. To znači da nije kao voda, već više kao gusta slana kaša – što joj otežava da brzo teče. U zavisnosti od toga koliko je bila gusta i koliko se brzo hladila, ova “hladna lava” je mogla da formira svoja brda i brdašca za samo mesec dana! Takođe, neki rezultati pokazuju da je trebalo i do 50 godina.

Da ilustrujemo, ako ispod ledene površine Evrope postoji aktivnost – kao što je izlivanje kriolave (hladne, slane vode iz unutrašnjosti) – to znači da se unutrašnji okean “meša” sa površinom. Takva razmena je ključna za mogućnost života.