Egzoplanete – Da li postoji život van Zemlje?

“Ako u našoj galaksiji ima na milijarde planeta, a svemir vrvi potencijalno nastanjivim svetovima, pitanje nije da li smo sami, već — koliko nas ima?”, rekao je jedan od najčuvenijih astrofizičara danas, Nil de Gras Tajson, jednom prilikom.

Da li među tim milijardama planeta ima i nekih koje imaju idealne uslove za razvoj života?

Hajde da prvo razdvojimo, ljudska vrsta je inteligentno razvijena, kada govorimo o životu pričamo i o najjednostavnijim oblicima za koje se osnovano sumnja i da postoje u Sunčevom sistemu.

Za život je najneophodnije da planeta poseduje – vodu.

Postoji termin “naseljiva zona”, koristi se za planete koje se nalaze na optimalnoj udaljenosti od svoje matične zvezde (kao Zemlja od Sunca) i postoji veliki broj planeta koje su otkrile različite misije organizovane sa naše planete.

Kepler-452b i zašto je najsličniji Zemlji

Najsličnija planeta Zemlji jeste planeta Kepler-452b, prvo zbog svoje veličine (veća od Zemlje 1.6 puta), a potom i zbog činjenice da se nalazi u “naseljivoj zoni”. Atmosfera još nije istražena, kao i da li postoji voda u bilo kakvom stanju, a jasno je da mi za života nećemo dočekati neko ozbiljnije istraživanje ove planete iz prostog razloga – nalazi se na 1.400 svetlosnih godina od nas.

Inače, niti jedna egzoplaneta nema veći indeks sličnosti Zemlji kao ova, prema najnovijim istraživanjima indeks ESI (Earth similarity index) je 0.84. Okruglo 1.00 je savršena kopija Zemlje.

Kako bismo dočarali koliko je 1.400 svetlosnih godina, pomnožite 1.400 sa 9.460.730.472.580,8, koliko iznosi jedna svetlosna godina u kilometrima. Drugim rečima, treba da odete do Sunca i nazad do Zemlje 44 milijarde puta.

Do sada je potvrđeno postojanje 5.800 egzoplaneta po poslednjim istraživanjima u februaru mesecu ove godine, uglavnom su to giganti koji se nazivaju “vrući Jupiteri”, ali postoje i gasoviti džinovi koji se nalaze malo dalje od svojih zvezda nego što su vrući Jupiteri, kao i “Super-zemlje” i “Pulsarske planete”.

Najudaljenija otkrivena planeta u odnosu na Zemlju

Do sada najudaljenija planeta koja je otkrivena naziva se OGLE-2014-BLG-0124L b.

Možete je pronaći i na zvaničnom sajtu NASA, radi se o gasovitoj planeti, veličine 1.25 Jupitera, a otkrivena je 2015. godine. Što se tiče mase, ona je manja od Jupiterove.

Daljina na kojoj se ona nalazi od Zemlje jeste neverovatnih 11.415 svetlosnih godina!

Ova planeta je otkrivena korišćenjem metode gravitacionih mikrosočiva, gde masivni objekti savijaju svetlost zvezda koje se nalaze iza njih.

Proksima centauri b – Kandidat za život van Sunčevog sistema

Planeta za koju naučnici smatraju da bi mogla da ima vodu, ali sve pod uslovom dobre gustine atmosfere.

Zašto je kandidat?

1) Nalazi se u sistemu koji je najbliži našem Sunčevom sistemu. Radi se o sistemu oko patuljaste zvezde Proksime centauri, zvezde koja je hladnija u odnosu na Sunce i koja je sa daleko većim zračenjem zbog čega postoji osnovana sumnja da je atmosfera nepovoljna na pomenutoj planeti. Inače, udaljenost je “svega” 4.24 svetlosne godine. Da prevedemo, isto je kao da odemo do Meseca i nazad preko 50.000 puta.

2) Veličina je slična Zemlji, veruje se da ima čvrstu površinu.

3) Postoje planovi za slanje misija na Proksima centauri b, odnosno ultrabrze sonde koja putuje brzinom od 20% od brzine svetlosti, što znači da bi joj trebalo oko 20 godina da stigne do pomenute planete. Naravno, u pitanju su milijarde dolara, procene stručnjaka su da bi za početnu fazu trebalo samo 100.000.000 dolara.

Gliese 667Cc – Odmah iza Keplera 452b po sličnosti sa Zemljom!

Masa ove planete je 4.5 puta veća od Zemljine, spada u super-Zemlje, a nalazi se u orbiti oko zvezde po imenu Gliese 667C.

Naučnici smatraju da je tečna voda moguća na površini, definitivno je stenovita poput Zemlje, a jasno je i da će u nekoj daljoj budućnosti biti tema istraživanja jer bi klima na ovoj planeti, u slučaju slične atmosfere, mogla biti slična našoj.

Problem je, kao i kod Proksime centauri b, jeste što je njegova zvezda crveni patuljak, a oni emituju zračenje koje štete atmosferu.

Pored toga, radi se o planetama gde je večiti dan na jednoj strani, odnosno večita noć na drugoj polulopti.

Njena blizina je oko 23.6 svetlosnih godina. Ako krenete autom, vozite bez prestanka prosečnom brzinom od 60 kilometara na sat, potrebno vam je 424 miliona godina do te planete. Ipak, ako ste pametniji i pošaljete pomenuti Breakthrough Starshot ako ikada proradi, trebaće mu 118 godina da stigne do Gliese 667Cc.