Svemirski teleskop Džejms Veb ponovo je pomerio granice onoga što smatramo vidljivim svemirom. Astronomi su potvrdili postojanje izuzetno sjajne galaksije MoM-z14, koja je postojala svega 280 miliona godina nakon Velikog praska, što je čini jednom od najstarijih ikada potvrđenih.
Otkriće dodatno potvrđuje da je rani svemir bio mnogo drugačiji i aktivniji nego što su teorijski modeli predviđali pre lansiranja Veba.
„Sa Vebom vidimo dalje nego ikada ranije – i ono što vidimo uopšte ne liči na naša očekivanja. To je istovremeno izazovno i uzbudljivo“, izjavio je Rohan Naidu sa MIT-ovog Kavli instituta, glavni autor rada o galaksiji MoM-z14, koji je objavljen na arXiv preprint serveru.
Svetlost stara 13,5 milijardi godina
Zbog širenja svemira, određivanje udaljenosti ovako drevnih objekata zahteva precizna merenja. Vebov instrument NIRSpec potvrdio je da galaksija MoM-z14 ima crveni pomak z = 14,44, što znači da svetlost koju danas posmatramo putuje ka nama oko 13,5 milijardi godina.
„Procene udaljenosti sa slika nisu dovoljne – spektroskopska potvrda je ključna da bismo tačno znali šta posmatramo i iz kog perioda“, objašnjava Paskal Oeš sa Univerziteta u Ženevi.
Više galaksija nego što teorija dozvoljava
MoM-z14 pripada sve većoj grupi neočekivano sjajnih galaksija iz ranog svemira. Prema procenama istraživača, Veb otkriva i do 100 puta više ovakvih objekata nego što su teorijski modeli predviđali.
„Između teorije i posmatranja nastaje sve veći jaz kada je u pitanju rani svemir“, kaže Džejkob Šen, postdoktorand sa MIT-a. „To otvara niz fundamentalnih pitanja o tome kako su prve galaksije nastajale.“
Misteriozno bogatstvo azota
Jedna od najzanimljivijih osobina galaksije MoM-z14 je neobično visok sadržaj azota. Sličan hemijski potpis primećen je i kod malog broja veoma starih zvezda u Mlečnom putu.
Problem je u tome što, prema dosadašnjim teorijama, 280 miliona godina nije dovoljno da više generacija zvezda proizvede toliku količinu azota.
Jedna od hipoteza sugeriše da su u ranom svemiru postojale izuzetno masivne zvezde, kakve danas više ne viđamo, sposobne da proizvode velike količine teških elemenata u veoma kratkom vremenu.
Tragovi epohe rejonizacije
Galaksija MoM-z14 pokazuje i znake da je počela da „čisti“ gustu vodoničnu maglu koja je ispunjavala rani svemir. Taj period kosmičke istorije poznat je kao rejonizacija, vreme kada su prve zvezde i galaksije omogućile svetlosti da slobodno putuje kroz svemir.
Jedan od glavnih ciljeva Džejms Veb teleskopa upravo je mapiranje vremenske linije rejonizacije, a MoM-z14 predstavlja važnu tačku u tom mozaiku.
Džejms Veb nastavlja niz iznenađenja
Još pre Vebove ere, teleskop Habl otkrio je galaksiju GN-z11, staru oko 400 miliona godina nakon Velikog praska. Veb je kasnije potvrdio njenu udaljenost i potom otišao još dalje – do MoM-z14 i sličnih objekata.
„Postaje jasno da ova otkrića nisu izuzetak“, kaže Jiđia Li, doktorand sa Univerziteta Pen Stejt. „Veb nam pokazuje rani svemir kakav nikada ranije nismo videli – i jasno nam stavlja do znanja da još mnogo toga tek treba da otkrijemo.“
One Response