U eri kada sve više država osvaja svemir, Srbija i dalje posmatra sa strane. Dok se ponosimo Teslom, Pupinom i Milankovićem, realnost je da danas niti jedan srpski satelit ne kruži oko planete. Za razliku od nas – Kazahstan već ima, i planira još.
„Nakon tri probna lansiranja rakete-nosača ‘Sojuz-5’, planira se lansiranje svemirskih aparata za daljinsko osmatranje Zemlje, komunikaciju, kao i naučne svrhe“, naveli su iz ministarstva, odgovarajući na pitanje o planovima kazahstanske strane.
Projekat „Bajterek“ predviđa lansiranja rakete-nosača „Sojuz-5“ sa kosmodroma Bajkonur. Prvo probno lansiranje planirano je za decembar 2025. godine, a trenutno kazahstanska strana radi na pripremi infrastrukture.
Srbija?
Do danas nemamo ni razvijen nacionalni svemirski program, niti aktivnu agenciju, niti formalno članstvo u Evropskoj svemirskoj agenciji (ESA), za razliku od nekih zemalja u okruženju, poput Hrvatske, koja je svoj satelit “CroCube” poslala prošle godine.
Šta donosi satelit?
Oni mogu snimati vegetaciju, rast biljaka, suše, bolesti useva, kvalitet zemljišta, bio bi unapređen nadzor nad vanrednim situacijama u slučaju požara, klizišta, zagađenja. Nije to sve, naravno, o tome će moći i neko stručniji da govori za “Kosmički glasnik” uskoro.
Uglavnom, sopstveni satelit bi Srbiji doneo:
- bolje upravljanje resursima,
- brže reagovanje na krize,
- jačanje nauke i privrede,
- i veću međunarodnu vidljivost.
2 Responses
Mi imamo Vojvodinu, jednu od najplodnijih ravnica u Evropi. Imamo i 1000 Km kanala Dunav – Tisa – Dunav, a daj Bože da se 5-6% Vojvodine navodnjava. Teme nisu povezane, ali pomenuto dovoljno govori o ljudima na čelu ove zemlje. Ne samo o ovima sada, već o poslednjih 30-35 godina i to samo na tom jednom primeru. Da bi se neko vinuo u visine, prvo treba da sredi stanje u svojoj kući, da je razvije i osnaži, pa tek onda da ulaže u “kosmički” napredak. Sve i da imamo satelit, pitanje je da li bi služio u nabrojane svrhe…
Hvala ti na komentaru – slažem se da je zapuštenost resursa u Vojvodini sramota za sve dosadašnje vlasti. Ali upravo zato što se stvari na zemlji ne rešavaju kako treba, treba da razmislimo i o alatima koji mogu da ih pomognu. Satelit za posmatranje Zemlje (kao što se i predlaže) ne služi „kosmičkim snovima“, već vrlo konkretno i direktno – upravo toj istoj Vojvodini. Može da mapira sušne oblasti, meri vlage u zemljištu, prati širenje štetočina i bolesti useva, pa čak i da pomogne u planiranju navodnjavanja – čime se podiže prinos, štedi voda i smanjuju gubici.
Cena za ovo je manja od kilometra autoputa.
Evo da nevedem primere.
Izrael koristi satelite da prati tačne potrebe za vodom po parceli i automatski optimizuje kap po kap navodnjavanje. Indijski program FASAL koristi satelite da pruži rane prognoze prinosa, otkriva štete od poplava i suša, pomaže u satelitski zasnovanom osiguranju poljoprivrede, a time se ubrzava isplata osiguranja seljacima bez birokratije i lažiranja.