Nakon više od decenije priprema, Afrika je 20. aprila i zvanično osnovala Afričku svemirsku agenciju (AfSA) – prvi korak ka jedinstvenom svemirskom frontu čitavog kontinenta. Agencija je smeštena u Egiptu, zemlji koja je još 1998. lansirala prvi afrički satelit, i sada ima zadatak da koordinira aktivnosti 55 država članica Afričke unije.
AfSA je odmah po osnivanju potpisala sporazume o saradnji sa velikim svetskim igračima, uključujući Evropsku svemirsku agenciju (ESA), svemirsku agenciju Ujedinjenih Arapskih Emirata i ruski Roskosmos.
Mali budžeti
Afričke zemlje zajedno su za 2025. godinu izdvojile oko 426 miliona dolara za svemirske aktivnosti, uključujući i doprinose AfSA-i. To je svega delić budžeta ESA-e (8,7 milijardi dolara) ili NASA-e (25,4 milijarde dolara), ali i pokazatelj koliko je kontinent još uvek zavisan od stranih partnera kada je reč o satelitima i drugim tehnologijama.
Zbog ekonomske krize, promene prioriteta i faze prelaska sa izgradnje na operativno korišćenje nekih satelita, afrički svemirski budžet smanjen je za 7,73% u odnosu na prošlu godinu. Međutim, neke zemlje su ipak povećale izdvajanja u svojim lokalnim valutama. Na primer, Nigerija je povećala budžet za svemir za čak 47,5% — ali zbog devalvacije na kraju to i dalje iznosi oko 60 miliona dolara.
Svemir uz pomoć stranih banaka
Iako su domaći budžeti skromni, afričke države sve češće koriste inostrano finansiranje kako bi razvile sopstvene satelite. Angola, na primer, iako godišnje za svemir izdvaja manje od 5 miliona dolara, uzela je početkom godine kredit od 255 miliona dolara od francuske banke za svoj prvi satelit za osmatranje Zemlje — ANGEO-1, koji će graditi Airbus.
Bocvana je takođe najavila svoj prvi satelit, Botsat-1, u saradnji sa evropskom firmom EnduroSat. Satelit će biti u obliku malog kubsata (3U), a cilj je da se u zemlji razvije čitav svemirski centar u okviru lokalnog univerziteta.
AfSA između digitalne podele i borbe za orbitu
Pored razvoja tehnologije, AfSA želi da osigura pravedniji pristup orbiti i radio-frekvencijama za afričke zemlje. Naime, sve više svetskih korporacija, poput Starlinka, zauzima prostor u orbiti i spektru, a zemlje u razvoju sve češće izražavaju zabrinutost da će biti isključene iz te “trke”.
Na Svetskoj konferenciji o radiokomunikacijama 2023. godine pokrenuta je inicijativa za izradu pravednijih pravila o raspodeli spektra, posebno u Q i V opsegu.
AfSA ima još jednu ključnu misiju: primenu svemirskih tehnologija u rešavanju svakodnevnih problema Afrike. Satelitski podaci već se koriste za unapređenje poljoprivrede, praćenje klimatskih promena i širenje interneta do najudaljenijih područja. U kontinentalnom okruženju gde skoro dve trećine stanovništva nema pristup širokopojasnom internetu, upravo sateliti mogu biti rešenje.
I dok Srbija nema ni strategiju ni agenciju za razvoj svemirskih tehnologija, afričke zemlje poput Angole i Bocvane ulažu konkretna sredstva. Angola je uz pomoć francuske banke obezbedila 255 miliona dolara za svoj prvi satelit, dok Bocvana razvija satelit Botsat-1 u saradnji s evropskom firmom. Srbija, za poređenje, nema izdvojena sredstva za svemir ni na nivou statističke greške.
