Aktivnost Sunca trenutno je uglavnom niska, ali postoji mogućnost pojave solarnih baklji klase M tokom 23. i 24. septembra, saopštio je Institut primenjene geofizike.
Prema prognozi instituta, „aktivnost solarnih baklji je generalno niska, uz mogućnost pojave baklji klase M“.
Klasa M predstavlja pretposlednju kategoriju po snazi u standardnoj podeli solarnih baklji. Iako su znatno slabije od baklji klase X, najjače M baklje mogu imati uticaj na Zemljinu jonosferu i izazvati probleme u radio-komunikacijama, naročito na osunčanoj strani planete.
Prognoza dolazi svega nekoliko dana nakon završetka neuobičajeno dugog perioda bez solarnih baklji. Laboratorija solarne astronomije Instituta za svemirska istraživanja Ruske akademije nauka i Institut za solarnu i zemaljsku fiziku naveli su da je 19. septembra završen najduži period bez solarnih baklji od 2021. godine, koji je trajao šest dana.
Kako se klasifikuju solarne baklje?
Solarne baklje se prema intenzitetu rendgenskog zračenja dele na pet osnovnih klasa: A, B, C, M i X.
Svaka naredna klasa predstavlja približno deset puta veći intenzitet zračenja od prethodne. Najslabija kategorija je A, dok su X-baklje najjače.
Solarne baklje ponekad mogu biti praćene i izbacivanjem koronalne mase (CME) – ogromnih oblaka naelektrisanih čestica sa Sunca. Ukoliko takav oblak bude usmeren ka Zemlji, njegov dolazak može izazvati geomagnetnu oluju i pojavu polarne svetlosti na širim područjima nego što je uobičajeno.
Važno je, međutim, razlikovati mogućnost M-baklje od prognoze geomagnetne oluje: sama pojava M-baklje ne znači automatski da će Zemlju pogoditi značajna geomagnetna oluja. Za to je potrebno da baklja bude praćena CME-om odgovarajuće brzine i pravca.
