U nedelju, 21. juna, stanovnici Srbije i cele severne hemisfere dočekaće letnju dugodnevicu, odnosno letnji solsticij – astronomski trenutak koji označava početak leta i donosi najduži dan i najkraću noć u godini. Ove godine solsticij nastupa u 10.24 časova po našem vremenu (CEST). U isto vreme, na južnoj Zemljinoj hemisferi dolazi zima.
Za vas smo izdvojili tri najzanimljivija običaja među narodima na planeti Zemlji koji se slave oko 21. juna i koji su usko vezani za planetu Zemlju koja ulazi u nove sezone.
Inti Rajmi – najveća proslava Sunca koju su nasleđivali od Inka
Inti Rajmi, što na jeziku Kečua znači „Praznik Sunca“, jedan je od najspektakularnijih festivala u Južnoj Americi. Održava se 24. juna u Kusku, nekadašnjoj prestonici carstva Inka, a obeležava zimski solsticij na južnoj hemisferi i početak nove poljoprivredne godine.
Pre dolaska Španaca, Inti Rajmi je bio najvažnija verska svečanost Inka. Hiljade ljudi okupljalo se kako bi odali počast bogu Sunca Intiju, za kojeg su verovali da je zaštitnik njihovog naroda i predak careva Inka. Sam car, poznat kao Sapa Inka, predvodio je ceremoniju odeven u raskošnu zlatnu odeću koja je simbolizovala Sunčeve zrake.
Danas je festival istorijska rekonstrukcija, ali i dalje okuplja stotine glumaca i desetine hiljada posetilaca. Centralni događaj održava se u impresivnoj tvrđavi “Sacsayhuamán”, gde se izvode tradicionalni plesovi, muzika i ceremonije inspirisane običajima Inka.
Zanimljivost
Tokom originalnog Inti Rajmija, Inke su čekale prvi izlazak Sunca posle najduže noći u godini. Kada bi se Sunce pojavilo na horizontu, okupljeni bi podigli ruke prema nebu kao znak zahvalnosti za svetlost i toplinu, verujući da će im to doneti dobru žetvu i blagostanje u narednoj godini.
Iako je španska kolonijalna vlast u 16. veku zabranila ovaj festival zbog njegovog verskog značaja, tradicija je obnovljena 1944. godine i danas predstavlja jednu od najvećih kulturnih atrakcija Perua.
Midsommar – praznik kada gotovo cela Švedska izlazi u prirodu
Midsommar se slavi u petak između 19. i 25. juna, najbliži letnjem solsticiju, i za mnoge Šveđane predstavlja najvažniji praznik posle Božića. Tada se gradovi gotovo isprazne jer ljudi odlaze u vikendice, na sela ili obale jezera kako bi dan proveli u prirodi sa porodicom i prijateljima.
Središnji simbol proslave je majstang (midsommarstång) – visoki drveni stub ukrašen lišćem i cvećem oko kojeg se igraju tradicionalne igre i pevaju narodne pesme. Najpoznatiji ples izvodi se uz pesmu „Små grodorna“ („Male žabe“), tokom koje učesnici skaču u krug i oponašaju pokrete žaba.
Sedam cvetova ispod jastuka
Jedan od najpoznatijih običaja kaže da neudate devojke treba da uberu sedam različitih vrsta poljskog cveća, preskoče sedam ograda (u nekim krajevima devet) i stave cveće ispod jastuka. Prema narodnom verovanju, te noći će u snu videti osobu za koju će se udati.
Trpeza puna haringe i jagoda
Tradicionalni ručak gotovo obavezno uključuje:
- mariniranu haringu,
- mladi krompir sa mirođijom,
- pavlaku,
- dimljenog ili mariniranog lososa,
- a za desert – sveže jagode sa šlagom, koje su postale zaštitni znak Midsommara.
Verovanje da priroda ima posebnu moć
U starim nordijskim verovanjima smatralo se da tokom letnje dugodnevice biljke imaju najveću lekovitu moć. Ljudi su u zoru skupljali lekovito bilje, a rosa sa livada smatrana je blagotvornom za zdravlje i sreću.
Zanimljivost
Na krajnjem severu Švedske, iznad Arktički krug, tokom Midsommara Sunce uopšte ne zalazi. Zbog fenomena ponoćnog Sunca, proslava može da traje celu noć na dnevnoj svetlosti, što ovom prazniku daje još posebniju atmosferu.
Jaanipäev – noć velikih vatri i jedan od najvažnijih praznika u Estoniji
Jaanipäev je jedan od najstarijih i najvažnijih praznika u Estonia. Obeležava se u noći između 23. i 24. juna, u periodu letnje dugodnevice, i predstavlja spoj drevnih paganskih običaja i hrišćanskog praznika posvećenog rođenju Svetog Jovana Krstitelja.
Najprepoznatljiviji simbol Jaanipäeva su velike lomače koje se pale širom zemlje – na livadama, pored jezera, na ostrvima i uz morsku obalu. U prošlosti se verovalo da snažan plamen tera zle duhove, štiti useve i domaćinstva, a istovremeno donosi plodnost, zdravlje i sreću. U mnogim krajevima mladi su preskakali vatru, verujući da će ih to zaštititi od bolesti i doneti uspeh u ljubavi.
Jedna od najzanimljivijih legendi govori o tajanstvenom cvetu paprati. Iako paprati ne cvetaju, prema narodnom predanju, upravo tokom Jaanipäeva na kratko se pojavljuje njihov čudesni cvet. Onaj ko ga pronađe navodno stiče sreću, bogatstvo ili sposobnost da razume skrivene tajne prirode. Zbog toga su mladi često odlazili u šumu u ponoć, tragajući za ovim mitskim cvetom.
Jaanipäev je i vreme kada se okupljaju porodice i prijatelji. Organizuju se koncerti, narodne igre, pevanje tradicionalnih pesama i zajedničke večere na otvorenom. Mnogi Estonci odlaze na selo ili u svoje vikendice kako bi praznik proveli u prirodi, uz roštilj, muziku i vatromet.
Praznik ima i snažan istorijski značaj. Dan uoči Jaanipäeva, 23. jun, u Estoniji je ujedno i Dan pobede (Võidupüha), kojim se obeležava pobeda estonske vojske u Bitka kod Cēsisa tokom Estonskog rata za nezavisnost. Zbog toga se širom zemlje prvo pale zvanične državne vatre, a njihov plamen se tradicionalno prenosi kako bi se njime zapalile lomače u gradovima i selima.
Zanimljivost
Mnogi Estonci veruju da Jaanipäev ne treba prespavati. Prema narodnom verovanju, onaj ko ostane budan do izlaska Sunca i dočeka prve zrake biće srećan i uspešan tokom cele naredne godine. Zbog toga proslava često traje do ranih jutarnjih sati, kada se uz pesmu i druženje dočekuje novi dan.
