Pre više od 50 godina astronauti Apola 17 doneli su mali kamen sa Meseca, poznat kao uzorak 76535. Naizgled običan fragment, a zapravo čuva tajne stare više od četiri milijarde godina.
Ono što je naučnike decenijama zbunjivalo jeste to što je ovaj kamen nastao gotovo 50 kilometara ispod površine Meseca, ali ne pokazuje tragove snažnih udara kakvi se očekuju kada materijal iz dubine dospe na površinu. Dugo se verovalo da ga je izbacio džinovski sudar koji je formirao najveći mesečev krater – južnopoljsko–Ejtkenski basen.
Međutim, novo istraživanje tima sa Nacionalne laboratorije Lorens Livermor donosi jednostavnije objašnjenje. Korišćenjem naprednih kompjuterskih simulacija pokazali su da je udar koji je stvorio basen Serenitatis, na vidljivoj strani Meseca, mogao da izvuče ovaj kamen na površinu – i to bez uništavanja njegovih unutrašnjih struktura.
Pomereno vreme udara
Prema novim rezultatima, sudar koji je formirao Serenitatis dogodio se pre oko 4,25 milijardi godina – čak 300 miliona godina ranije nego što se do sada mislilo. To znači da su veliki udari u ranom Sunčevom sistemu počeli ranije nego što je bilo uobičajeno prikazano u naučnim modelima.
Zašto je to važno? Zato što Mesec čuva zapise koje je Zemlja odavno izgubila zbog tektonike i erozije. Ako menjamo mesečev kalendar udara, menjamo i način na koji razumemo ranu istoriju Zemlje i ostalih unutrašnjih planeta.
Vrednost Apolo uzoraka
Studija naglašava koliki značaj i dalje imaju Apolo uzorci. I posle pola veka, oni otkrivaju nova saznanja uz pomoć modernih metoda. Naučnici poručuju i astronautima budućih misija: obratite pažnju na „neobične“ stene na površini, jer one mogu skrivati priču iz samih dubina Meseca.
Kako je rekao vođa istraživanja Evan Bjones:
„Ovaj kamen je mali, ali nosi ogromnu priču o Mesecu. To je vremenska kapsula stara 4,25 milijardi godina.“
Asteroid pretnja Mesecu, naučnici razmatraju nuklearno uništenje!
